Политика, 20. 9. 2024, Саво Штрбац: Ко, када и где сме истицати „три прста”

Три прста: Новак Ђоковић, илустрација Фото: Информер, Танјуг

Кад смо помислили да не може бити ништа бизарније од процесуирања Срба у Хрватској за прекршај против јавног реда и мира због објава „неподобних” садржаја на друштвеним мрежама (о чему сам у овој рубрици 20. августа ове године објавио текст „Робијање у Хрватској због Баје Малог Книнџе”), демантовао нас је један још бизарнији догађај, који су „маштовити” припадници хрватске полиције такође оквалификовали као прекршај против јавног реда и мира – који је починило дете из Србије запуштено у васпитању(?!).

Дана 28. августа ове године из аутомобила београдских таблица у покрету у граду Каштел Лукшићу код Сплита неко од путника испружио је руку с три раширена прста кроз прозор аутомобила. „Савесни” возач, који се кретао иза, снимио је тај „страшан” призор, који је објављен на „Далматинском порталу”, након чега је сплитска полиција покренула опсежну акцију и убрзо пронашла возило, у којем су се налазиле две одрасле особе и двоје деце, који су приведени у полицијске службене просторије.

У полицијском саопштењу, објављеном истог дана на сајту ПУ далматинско-сплитске, наводи се да је у спроведеном поступку утврђено да је руку кроз прозор пружило дете које је било смештено на стражњем седишту у возилу, а с обзиром на чињеницу да дете (особа млађа од 14 година) није кривично одговорно, према детету се не могу покренути кривични или прекршајни поступци, већ се поступа на основу мера за заштиту права и добробити детета, због чега су обављени потребни разговори.

„Међутим, спроведеним поступком утврђено је да је отац детета 33-годишњи држављанин Србије остварио обележја прекршаја из чл. 27 Закона о прекршајима против јавног реда и мира тако да је као родитељ занемарио надзор над дететом које је услед недостатка родитељског надзора починило прекршај описан у члану 5. Закона о прекршајима против јавног реда и мира”, такође се наводи у поменутом полицијском саопштењу, уз додатак да је „страни држављанин прекршајно санкционисан након чега је пуштен из службених просторија и напустили су Републику Хрватску”.

Садржај овог саопштења пренели су скоро сви медији у државама региона, укључујући и српске.

Очекивао сам да ће се по повратку у Србију огласити „санкционисани” возач и да ћемо чути и његову верзију догађаја. Међутим, у медијима не наиђох ни на његово име ни на његову верзију приче, па закључих да човек из неког разлога не жели да се јавно експонира.

Но, по ономе што се налази у полицијском саопштењу и по ономе због чега су оптужени и санкционисани Срби пре њега за прекршај из члана пет Закона о прекршајима против јавног реда и мира („ко на јавном месту извођењем, репродуковањем песама, композиција и текстова или ношењем или истицањем симбола, текстова, слика, цртежа ремети јавни ред и мир казниће се новчано од 700 до 4.000 евра или затвором до 30 дана”), малолетников „грех” – испружена рука са три раширена прста (са отвореним палцем, кажипрстом и средњим прстом) кроз прозор аутомобила у покрету – може се подвести само под модус извршења овог прекршаја описаног под одредницом „истицањем симбола”.

Неспорно је да је дете, што се види и на снимку који се налази на интернету, испружило руку с три раширена прста кроз прозор аутомобила, али је спорно да ли је том гестом починило наведени прекршај.

Дефиниција прекршаја против јавног реда и мира налази се у првом члану поменутог закона, који гласи: „Прекршаји против јавног реда и мира су дела којима се на недозвољен начин ремети мир, рад или нормалан начин живота грађана, ствара немир, нерасположење, узнемиреност или омета кретање грађана на улицама и другим јавним местима или омета остваривање њихова права и дужности, вређа морал, омета вршење законитих мера државних органа и службених особа, нарушава јавни ред и мир грађана те дела утврђена овим законом.”

Према овој дефиницији прекршаја против јавног реда и мира, истицање симбола „три прста” може се подвести под инкриминацију „којима се на недозвољен начин ремети мир, рад или нормалан начин живота грађана, ствара немир, нерасположење, узнемиреност”. То би значило да је истицање овог симбола неким правним прописом заиста и забрањено.

Припремајући овај текст, још сам једном прегледао све доступне изворе да ли је било ко релевантан у свету забранио употребу симбола „три прста”. Само сам наишао на вест, коју су објавили такође медији у региону, да је Скупштина Кантона Сарајево 27. јануара 2023. усвојила декларацију којом „најоштрије осуђује провокативно подизање три прста од новоизабраног министра безбедности у Савету министара Ненада Нешића испред седишта институција БиХ, што је поновио и у програму уживо на јавном сервису”. И нигде више. Чак ни хрватско Веће за суочавање с последицама владавине недемократских режима, које је хрватска влада основала 2017, у својим „закључцима и препорукама” из 2018. године (који се, у недостатку других прописа, у пракси и примењује у примени спорних обележја), не помиње овај симбол у било којем контексту.

И у хрватском законодавству важи принцип „nullum crimen, nulla poena sine lege” (А оно што није прописано, није ни забрањено).

Све да је неким прописом у Хрватској и забрањено истицање симбола „три прста” поставља се елементарно питање – у чему је у конкретном случају родитељ „занемарио надзор над дететом које је услед недостатка родитељског надзора починило прекршај” истицањем тог симбола?

У Србији је симбол „три прста” у последњих тридесетак година ушао у свакодневну употребу и постао национални поздрав. Тим симболом се славе успеси и победе. Користе га и врхунски српски спортисти, укључујући и оне међу најбољима на светском нивоу, као што су тенисер Новак Ђоковић и кошаркаш Никола Јокић. И не раде они то „скривећке”, већ јавно, на великим светским такмичењима, укључујући и последње Олимпијске игре у Француској, што су виделе стотине милиона људи широм света. Да ли им је неко забранио и да ли их је барем неко упозорио на забрану коришћења симбола „три прста”? Колико знам, није. Али су упозоравани и кажњавани неки други спортисти, укључујући и хрватске, за коришћење неких других симбола. Ево и примера: Међународна фудбалска федерација (ФИФА) у јануару 2013. суспендовала је хрватског фудбалског репрезентативца Јосипа Шимунића на 10 званичних утакмица због непримереног понашања на реваншу баража за првенство света против Исланда почетком децембра 2012. у Загребу зато што је по завршетку тог сусрета узео микрофон у руке и на терену више пута узвикивао озлоглашени усташки поздрав „за дом спремни”.

Пошто дете ни кривично ни прекршајно не може да одговара, у сплитској полицији су нашли начин да у потпуности или делимично неутралишу „узнемиреност хрватских грађана” кажњавањем „грешниковог” родитеља због прекршаја из чл. 27 поменутог закона, који гласи: „Родитељ или старатељ чије дете или штићеник учини прекршај утврђен овим законом или прописима донесеним на основу овог закона, уколико је извршени прекршај последица лошег одгоја или занемаривања надзора над дететом или штићеником, казниће се за прекршај у износу од 700 до 4.000 евра.”

А што ако се дете угледало на поменуте српске спортисте Ђоковића и Јокића, који су на Олимпијским играма у Француској, тек неколико недеља пре инкриминисаног догађаја у Каштел Лукшићу, освојена одличја прослављали управо дизањем три прста, што је много вероватније него да га је отац учио да то ради како би изазивао нерасположење и узнемиреност код Хрвата?

Да ли ће родитељи убудуће свом детету забрањивати да гледају мечеве у којима за репрезентацију Србије наступају Ђоковић и Јокић, како не би лоше утицали на васпитање њихове деце, којима су идоли управо поменути спортисти? Да ли ће Ђоковић и Јокић због коришћења симбола „три прста”, ако икада посете Хрватску, такође прекршајно одговарати за исти прекршај као и дете из ове приче?

Волео бих да се одговори на ова питања потраже и пронађу у правној струци и науци, као и у медијским коментарима компетентних новинара, што је досад изостало поводом инкриминисања симбола „три прста” у случају „Каштел Лукшић”. Због изостанка сериозних реакција, Хрватима се остављају могућност и слобода да у односу на Србе и даље несметано „креирају” нове облике наводних прекршаја против јавног реда и мира.

Саво Штрбац