Радован Караџић кажњен је јер је створио Републику Српску чиме је спријечено да Срби физички нестану у БиХ, рекао је Срни директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић поводом 15 година од хапшења и изручења првог предсједника Републике Српске Хашком трибуналу.
– То је била највећа завера у 20. веку против наше нације. Радован је кажњен зато што је створио ово што имамо – Републику Српску, а да није Српске, да се српски народ није физички одвојио, Срби у БиХ били би изгубљени, нестали би – рекао је Иванишевић.
Овај угледни истраживач истакао је да је страдање српског народа у 20. вијеку било катастрофално јер изгубљено је више Срба него колико их сада има, и то зато што су „живјели са својим убицама“.
– Ми смо губили сваке деценије по 100.000 људи. Буквално тако. Да смо наставили тим темпом да губимо, а губили смо зато што смо живели са својим убицама, и, ако би се, не дај Боже, то наставило, онда би крај овога века био без Срба у БиХ – рекао је Иванишевић.
Он је истакао да је Караџић, око кога су били окупљени високоумни интелектуалци, „направио српску државу и рекао – доста више тог лицемерја и тог суживота у коме убица живи крај жртве“.
– Кад дође мир, ми никоме не судимо. После Првог светског рата ником није суђено, а Срби у БиХ су били скоро доведени на руб физичког опстанка. Страдали смо највише од својих суседа. Сва наша страдања су била на верској основи, доследни смо остајали православљу и цркви и то нас је коштало. Радован је то схватио, одвојио се, тражио своју територију, своју самосталност и то јесте једини начин да опстанемо у БиХ – навео је Иванишевић.
Иванишевић, који је и члан тима за одбрану Радована Караџића, истакао је да су катастрофални услови под којима Караџић у Великој Британији издржава доживотну казну затвора, коју му је изрекао Хашки трибунал.
– Сва нормална људска, грађанска права су му укинута. Он заиста живи у условима средњег века. Чуо сам са њим док су дозвољавали, а већ се дуго времена не чујем. Тамо се рано смркава, он пише, чита, а сијалица од 40 вати. Тражио је од 60 вати и два месеца чекао да му дају сијалицу да може да чита – рекао је Иванишевић.
Он је навео да је Караџић имао једно вријеме право да се јавља члановима породице и пријатељима, али да су му забранили све контакте када су „Вечерње новости“ објавиле један његов текст.
– Забрањени су му сви контакти, сад једино сме са породицом и искључиво на енглеском језику. Не сме на српском. То је просто несхватљива суровост. Доживотна робија се према УН издржава у земљи најближој његовој суседној земљи, а њега су послали на нека енглеска острва. Он треба да буде у Мађарској, Бугарској, Румунији или Италији – рекао је Иванишевић.
Он је истакао и то да Србија није профитирала од хапшења и изручења Караџића Хашком трибуналу.
Хашки трибунал подигао је 1995. године оптужницу против Радована Караџића као и начелника генералштаба Војске Републике Српске Ратка Младића.
Власти Србије су Караџића према првим званичним информацијама, ухапсиле у градском аутобусу на релацији између Новог Београда и села Батајнице 21. јула 2008. године око 21.00 час, при чему је његов адвокат Светозар Вујачић тврдио да се хапшење одиграло три дана раније.
Одлуку о његовом изручењу потписала је тадашњи министар правде Србије Снежана Маловић, након чега је Караџић 30. јула 2008. године у раним јутарњим часовима пребачен у Холандију и изручен Хашком трибуналу.
Првостепеном пресудом, Хашки трибунал осудио је Караџића марта 2016. године на 40 година затвора, да би три године касније, марта 2019. године, жалбено вијеће Међународног резидуалног механизма за кривичне трибунале казну преиначио у доживотну.