Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Штрбац рекао је Срни да Хрватска, цивилизацијски гледано, нема шта да слави јер је у акцији „Олуја“ 1995. године прогнано или напустило своје домове више од 220.000 Срба и то аутохтоних, а убијено око 2 .000.
Према подацима „Веритаса“, било је 1.859 жртава, међу којима 65 одсто цивила, од којих двије трећине старијих од 60 година, а жена чак 29 одсто, што је изнад ратних просјека.
„И то је само у `Олуји`. То је завршна операција етничког чишћења и те драме. У цијелом рату деведесетих, Хрватску је напустило више од 400.000 Срба на било који начин, највише силом, мало их је ишло милом“, рекао је Штрбац поводом 22 године од убијања и прогона Срба у акцији „Олуја“.
Он је подсјетио да је и српска имовина разорена, опљачкана, да су уништени и културни и духовни и приватни посједи, да се у Хрватској десило затирање постојања Срба.
„У цивилизацијском смислу, они немају шта да славе“, рекао је Штрбац, наводећи да ће ратови деведесетих година /20. вијека/ остати упамћени више по непотребном и безразложном разарању имовине, и приватне и духовне и културне, на свим странама и по великим помјерањима и егзодусима народа.
Штрбац је навео да су Хрвати много уложили у пропаганду, док су Срби деведесетих година, са Слободаном Милошевићем на челу, мислили да истина сама по себи одлази у свијет по Ајнштајновој Теорији релативитета, али да то није било тако.
„Истина се куповала и тада и сада. Куповала у дословном смислу за паре, за разне привилегије странцима, новинарима, чак и представницима Плавих шљемова који су били у Хрватској и који су креирали извјештаје. А сви су се врзмали и по БиХ, по Хрватској, по Косову у тим ратовима деведесетих“, навео је он.
Штрбац је напоменуо да су се сви смијали када је бивши хрватски предсједник Фрањо Туђман деведесетих година посредством неког лобисте у Бијелој кући са једном камером дежурао пред тоалетом како би се срео и руковао са тадашњим америчким предсједником Билом Клинтоном.
„И то је успио. Нама је то било смијешно. Који луђак може да дежура пред тоалетом, а предсједник је било какве државе Хрватске? Али, он је то искористио јер је Клинтон примио њега, камера је приказала, а снимак отишао у свијет. Колико се платило том лобисти и колико је то коштало Хрватску, то никада није јавно објављено“, навео је Штрбац.
Он подсјећа да је Хрватска, када се пред Хашким трибуналом судило њеним генералима, издвојила више од 30 милиона евра за њихову одбрану, а колико је прикупљено од појединаца широм свијета, то никада није објављено, нити ће се знати.
„Ја само знам да је један Хрват из Чикага сам дао 10 милиона долара за одбрану хрватских генерала“, рекао је Штрбац.
Он је оцијенио да је Хрватска дјелимично успјела да избјегне одговорност за злочине у „Олуји“, пошто је и пред Међународним судом правде и пред Хашким трибуналом, али и чикашким Федералним судом утврђено да је било свих могућих ратних злочина.
Штрбац је оцијенио да су Срби, ипак, пред међународним судовима доказали да „Олуја“ није ни блистава, нити чиста побједа.
„У Хрватској постоји само једна правоснажна пресуда за злочине у `Олуји`. Тренутно је у поступку суђења неколико случајева, неки људи су на велику срамоту хрватског правосуђа, а и међународне заједнице, ослобођени, као за злочин у Вариводама и Гошћу, у Груборима“, подсјетио је Штрбац.
Он је оцијенио да су Хрвати у протеклом рату остварили „свој `тисућљетни сан` и да су добили државу послије хиљаду година“ и то готово без Срба, који су за њих били реметилачки фактор „од Анте Старчевића наовамо“.
„Туђман је рекао да рата не би било да га Хрвати нису жељели и да се држава ствара на крви. Значи, ишли су свјесно у рат, добили државу. Његова пројекција била је да ће српско питање у Хрватској бити ријешено када Срба не буде више од три процента“, напоменуо је Штрбац.
Према његовим ријечима, како сад ствари стоје тихи егзодуси и српска старачка популација показују да ће по свој прилици та Туђманова пројекција, жеља и план бити остварени на попису 2021. године и да ће Срби бити сведени и на мање од три процента.