Медачки џеп Фото: Архива, Глас Српске
У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос и прислужене свијеће за 88 Срба које су пред очима Унпрофора масакрирали хрватски војници на данашњи дан прије 31 годину на подручју села Дивосело, Читлук и Почитељ у акцији „Медачки џеп“.
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац рекао је да је најтрагичнија посљедица тог свирепог чина то што на том подручју више готово и нема Срба, а да је врло мало злочинаца одговарало.
– Жалосно је то. То су данас њихови хероји. Као Мирко Норац који је одлежао тих симболичних шест година. Најстрашније, најтрагичније јесте то што је 1991. године у та три села било око 800 Срба, а данас их је у сва три села десетак, с тим што у Дивоселу нема нико. То је напоразније од свега – рекао је Штрбац.
Он је указао да је управо Веритас пописао жртве масакра и нагласио да 46 лица која су пописана као војници нису били војници у класичном смислу ријечи, него људи који су чували своје родне куће и породице.
– На списку је и шест полицајаца, 36 цивила, од тога 17 жена. Али, за Хрвате су сви српски цивили третирани као непријатељски војници – рекао је Штрбац и навео да се годинама на хрватским медијима врти снимак осамдесетпетогодишње баке Данице из Дивосела коју је книнска телевизија снимила на троцијевцу.
– Она је рекла на том снимку да док је жива усташе неће проћи и то врло често емитују Хрвати и позивају се на тај снимак и кажу – није било овдје цивила – рекао је Штрбац.
Предсједница Удружења породица несталих и погинулих лица „Суза“ Драгана Ђукић рекла је да је масакр у „Медачком џепу“ српска непребол и мрља на образу међународне заједнице која је имала обавезу, а није их заштитила.
– Намјера је била јасна да просто побије, протјера и очисти српско становништво, али ми није јасно да након три деценије нема неке емпатије и неког показивања свијести о том догађају, да нико није осудио тај злочин – рекла је Ђукићева.
Она је нагласила да посебно боли питање несталих који разара породице.
– Ми који биљежимо српска страдања схватамо да су несагледиве посљедице када породица изгуби једног или више чланова. То је непрестана борба да сазнају истину и да се одрже на окупу. Онај ко је убијен, њега нема, али цијела породица трпи – рекла је Ђукићева.
Навршила се 31 година од масакра над 88 Срба у селима у „Медачком џепу“, који је пред очима Унпрофора починила Хрватска војска.
Хрватска војска је од изненадног напада на српска подвелебитска села Дивосело, Читлук и Почитељ 9. септембра 1993. године до повлачења, 17. септембра, систематски пљачкала, палила, рушила куће, тровала бунаре, убијала и масакрирала заробљене и рањене људе, побила домаће животиње.
Према подацима Веритаса, убијено је 88 Срба, од којих 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, међу којима 17 жена.
Сва три села сравњена су са земљом по систему „спржене земље“.
Међу цивилима је 26 људи било старије од 60 година, а иза хрватске војске није преостало живих српских рањеника.
