Вести, ДИЦ Веритас, 6.11.2023, Нови прогон Срба

Правда, илустрација Фото: Pixabay

На Косову и Метохији би ускоро могло да дође до “епидемије” нових хапшења Срба, упозоравају стручњаци из области кривичног права из Србије, коментаришући најаву премијера привремених приштинских институција Аљбина Куртија да је “суочавање са прошлошћу неопходно за трајни мир и успешну будућност, као процес лечења”.

Епидемија оптужница

Курти је на на скупу Превазилажење подела: храбар разговор у Приштини, казао да је у завршној фази Стратегија за транзициону правду, али и оснивање Института за истраживање и документовање злочина почињених током рата на Косову.

– Повећали смо буџет за Специјално тужилаштво у Одељењу за ратне злочине у циљу повећања људских и професионалних капацитета и заокружили законски оквир који омогућава суђење у одсуству за ратне злочине у складу са међународним стандардима. Удвостручили смо број истражитеља ратних злочина у Управи за истраге ратних злочина при полицији – навео је он.

Саво Штрбац, директор ДИЦ Веритас и некадашњи судија из Задра, сматра да је то недвосмислена најава да пред Србима није “оздрављење”, већ “епидемија нових оптужница и пресуда”.

– После 24 године од краја рата, јасно је да они не дуплирају истражитеље и тужиоце, нити повећавају буџет због недавних догађаја у Бањској. Власти у Приштини планирају да започну примену “хрватског модела” у процесуирању ратних злочина где је само једна страна у рату крива. Плашим се да ће за Србе уследити епидемија нових истрага, оптужница, потерница и на крају осуђујућих пресуда – оценио је он.

 
Буџет за хапшења

Штрбац подсећа да је Хрватска на почетку имала 23.500 оптужница за оружану побуну и још око 5.000 пријава за ратни злочин. Указује да се, према подацима из маја 2023, у Хрватској води још 4.000 процеса за ратне злочине, у 99 одсто случајева Срба.

– Тзв. предистражне радње и истраге никад нису стале. Мало, мало, па неки Крајишник који сваког лета иде у завичај, буде ухапшен на граници или испред куће – каже Штрбац.

И некадашњи истражни судија у Приштини Даница Маринковић сматра да се Србима на КиМ “црно пише”.

– Зашто удвостручујете буџет, ангажујете додатне истражитеље, мењате законе? Да ли зато што желите да похапсите све Албанце, одговорне за злочине и 1998. и 1999, али и после доласка Кфора – пита Маринковић.

Она не верује да Албанци на КиМ искрено позивају на суочавање са прошлошћу.

– Да су заиста на то спремни, због чега су онда чекали 24 године и зашто је у пресуди Рамушу Харадинају Хашки трибунал констатовао да је већина сведока или убијена или нестала. Свима је јасно да Приштина планира правосудни обрачун са Србима. Најтужније је што се све дешава пред очима међународне заједнице чији је мандат да тако нешто спречи – каже она.

Уследиће тихи егзодус

Саво Штрбац и Даница Маринковић се слажу да Приштина не размишља о суочавању са прошлошћу већ како да КиМ у будућности остане без националних мањина, а посебно Срба.

– Хрвати су захваљујући судским процесима успели да заплаше Крајишнике да од њиховог повратка нема ништа, а број Срба је сведен на око три посто. Албанци размишљају о још мањем постотку Срба, а процеси за ратне злочине биће савршени институционални механизам за тај циљ. За светску јавност све ће бити транспарентно, оптужени ће имати право на адвоката, све привилегије у затвору, право на понављање поступка ако му се судило у одсуству… Али, чим се прочује да се хапсе људи који нису починили кривично дело, заборавите на повратак расељених. Истовремено, процеси ће убрзати “тихи егзодус” оних који још живе на КиМ. Тај егзодус за невладин сектор, статистику не постоји. Не бежи се у колонама, породица по породица. Тихо, неприметно, да се више никада не врате – упозорава он.

Даница Маринковић додаје да Срби већ сада “сведоче о праву и правди”.

– Како ли ће изгледати будући процеси и та будућа правда ако се Срби пред очима међународне заједнице хапсе и затварају без истраге или доказа. Малтретирају их у затворима, не желе да их лече, да дозвољавају посете или да се чују са својим породицама. Да смо ми тако поступали са Албанцима који су били оптужени за најтежа дела тероризма, Запад би нас бомбардовао много пре 1999. – каже иронично Маринковић.

Хрватско брендирање

Саво Штрбац указује да је Хрватска успела да “брендира” свој начин процесуирања ратних злочина и да од када је у Украјини њихов тужилачки тим, покренуто је 90.000 поступака против руских војника и политичара.

– На КиМ неће бити оволико предмета, али сам уверен да ће ученици надмашити учитеља и да ће тих случајева бити више од 4.000 колико је сада у Хрватској. Притом, не губите из вида чињеницу да тамо још није окончан списак “осумњичених”, па се мало-мало неки нови Крајишник који већ 20-ак година иде у завичај ухапси под оптужбом за ратни злочин – каже он.

Ђорђе Баровић – Вести