За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 28.7.2017, Академик Крестић: Српска политика није била заинтересована
БЕОГРАД, 28. ЈУЛА /СРНА/ – Историчар и академик Василије Крестић сматра да српска политика није била заинтересована за филм о концентрационом логору Јасеновац. „Који су разлози – да ли је то жеља да чувамо братство и јединство, да чувамо југословенство, да ли је ишла наредба `одозго`, да ли је…
РТРС, Срна, 27.7.2017, Помен дјечаку-мученику Слободану Стојановићу
На данашњи дан, прије 25 година, у свом селу Доња Каменица у братуначко-зворничком крају, мучки је убијен дјечак Слободан Стојановић. Тим поводом, код споменика мучки убијеном дјечаку данас је одржан парастос којем су, осим породице и пријатеља, присуствовала и екипа РТРС – а. Имао је само једанаест година када су…
Погледи, Српске новине, 26. 7. 2017, Милосав Самарџић: Двеста година без Карађорђа
За медије у Србији, 26. јул 2017. био је дан као и сваки други, а ни приближно 4. мају сваке године, када сви одреда обележавају годишњицу смрти Ј. Б. Тита. При томе, ту годишњицу обележавају као да је Ј. Б. Тито у ствари био Карађорђе, а не један од највећих…
Глас Српске, СРНА, 26.7.2017, Филм о страдању Срба у Јасеновацу не кочи новац, већ политика
Београд – Филм о страдању Срба у концентрационом логору Јасеновац није снимљен због недостатка политичке воље, а не због мањка новца, тврди режисер Драган Елчић, добитник низа међународних признања за документарна остварења. „Одговорно тврдим да држави није стало, јер да је држави стало – давно бисмо га снимили. Само треба…
Вечерње новости, 26.7.2017, Свет ни не зна за Јасеновац, по зверствима хрватски логор био страшнији од Аушвица
Професор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја ТЕШКО је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само…
СРНА, 26.7.2017, Туђман и Каптол сакрили доказе о Степинчевој умјешаности у злочине
БЕОГРАД, 26. ЈУЛА /СРНА/ – Документа која крију истину о умијешаности контроверзног хрватског кардинала Алојзија Степинца у злочине НДХ закључана су у Загребачкој надбискупији, објавиле су „Вечерње новости“. Лист тврди да је сва компромитујућа грађа издвојена из Степинчевог досијеа хрватске Службе државне безбједности, а да је у тријажи документације учествовао…
Не заборављамо – Памтимо
ИН4С, 20.9.2020, Обележена годишњица битке и освећења храма на Мачковом камену
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част
Поводом 106 година легендарне Битке на Мачковом камену из Првог светског рата и две године од освећења Спомен-храма Светог деспота Стефана на планини Јагодњи, између Крупња и Љубовије, недалеко од Дрине, организована је државна и црквена церемонија српским јунацима у част.
Свету Архијереску литургију, са благословом епи[...]
Вечерње новости, 23.7.2016, Нико не тражи убице 14 српских жетелаца
Навршава се седамнаест година од стравичног злочина у Старом Грацку код Липљана. Најхрабрији тог 23. јула 1999. отишли да сакупе пшеницу, али су их покосили хици терориста
КАЖУ да с временом бол умине, престане. Али није тако. Бол је све већа, готово опипљива. Јер, нема дана ни ноћи да се не сетим брата, оца и стричева који су покошени на њивама док су сакупљали жито. Покосили су их рафали зликоваца који се и даље слободно шетају, а наши погубљени мученици и ми који их и даље оплакујемо, не можемо да их прежалимо и годинама вапимо за правдом.
С тешком муком и све теже, из године у годину[...]
РТ Балкан, 17. 3. 2024, Сама, кроз погром, са троје деце: Те ноћи горело је Косово Поље, горела сам ја, горела је моја душа
Како се уз прасак рушио кров које запаљене српске куће, урлици су надјачавали један други – 'УЧК, УЧК, Косова, Косова'... Пуцњи су били све ближи и све јачи, присећа се ноћи погрома Драгана Станојевић
Читаве ноћи 17. на 18. март 2004. године Драгана Станојевић из Косова Поља покривала је у кревету преко главе своје три девојчице – најмлађој су биле две године, средњој осам, старијој 12 – да деца не слушају пуцње који су били све ближи згради, урлике мржње који су долазили споља, да деца не гледају дуге пламене језике, одблеске пожара, док су около гореле српске куће.
Њих четири саме у изна[...]
Политика, Танјуг 22. 5. 2024, Гордана Зец о убиству своје породице у Загребу
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу
Гордана Зец, сестра Александре Зец коју су 1991. заједно с мајком и оцем у Загребу убили припадници хрватског МУП-а, тзв. "мерчеповци", испричала је за Би-Би-Си, на српском језику, о ноћи ужаса, када су јој брутално убијени сестра, мајка и отац, док су неким случајем преживели она и њен брат Душан.
Те вечери су, казала је, имали породичну вечеру и очекивали су госте који се нису појавили.
Српска породица Зец је убијена у ноћи 7. децембра 1991. године, у Пољаничкој улици у Загребу. Злочин су по[...]
СПЦ, Политика, 19.3.2008, Српско гробље у Алжиру није заборављено
У граду Алжиру, на територији градске општине Дели Ибрахим (Dely Ibrahim), налази се Српско војничко гробље на коме почивају посмртни остаци 324 страдала припадника Српске војске. Формирано је у периоду између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских војних болница у којима су збрињавани рањени и исцрпљени српски војници који су са острва Крф и Видо ради наставка лечења транспортовани у савезничке војне болнице у северној Африци.
Гробље се данас налази на подручју градске општине Дели Ибрахим где је 1982. године премештен[...]
