За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Рале Трифуновић: Подршка
Од: Rale Trifunović Датум: 23. јул 2017. 14:54 Наслов: INSTITUTU ZA SRPSKA STRADANJA Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштованом академику Василију Крестићу, Поштованом господину Иванишевићу, Слушајући Ваша излагања на ТВ одушевио сам се Вашом идејом да се направи споменик као меморијални центар, који би овековечио сва српска страдања у 20 веку. Вашу иницијативу…
СРНА, 23.7.2017, Пуне 103 године од аустроугарског ултиматума
БЕОГРАД, 23. ЈУЛА /СРНА/ – На данашњи дан, 23. јула 1914. године, Аустроугарска је упутила ултиматум Србији, окрививши је за атентат у којем је 28. јуна те године у Сарајеву убијен престолонасљедник Франц Фердинанд. Аустроугарска је у овом такозваном „Јулском ултиматуму“ захтијевала одговор од Србије у року од 48 часова…
Политика, 23.7.2017, Парастос и сећање на жртве злочина у Старом Грацком
СТАРО ГРАЦКО – Парастосом у Старом Грацком код Липљана данас је обележено 18 година од убиства 14 жетелаца који су измасакрирани на њиви 1999. године док су сабирали жито, а за тај тежак злочин још нико није одговарао. Парастосу су присуствовале породице настрадилх, преостали Срби у Старом Грацком, представници Владе…
Радио Фоча, 23.7.2017, Имена злочинаца позната, али масакр над Србима Јабуке још није кажњен
Имена злочинаца су позната, неки су и саслушавани, али за злочин у фочанској Јабуци, када је муслиманска војска из Горажда свирепо убила 43 српска мјештана, никада нису подигнуте оптужнице и све су прилике да се чека да помру свједоци, али и извршиоци, истакнуто је данас у Фочи на обиљежавању четврт…
РТС, Танјуг, 19.7.2017, У Призрену сахрањени земни остаци особе српске националности
На православном гробљу у Призрену сахрањени су посмртних остатака једне особе српске националности, чији су посмртни остаци ексхумирани на локацији Призрен и идентификовани методом анализе ДНК. Посмртни остаци су сахрањени у уторак, уз присуство представника Комисије за нестала лица, наведено је у саопштењу Комисије за нестала лица Владе Србије. …
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године. Годишњици отмице…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна. 15. 3. 2023, Филм "Ако те се сјетим једном само" - свједочанство о животу Срба на Космету
У Брчком је промовисан филм Мире Лолић Мочевић "Ако те се сјетим једном само", који представља свједочанство о животу Срба на Косову и Метохији - у енклавама, гету, прогону, обесправљености.
Предраг Адамовић, предсједник Србског сабрања "Баштионик" из Бањалуке у чијој је продукцији рађен овај филм, рекао је синоћ да су Срби на Косову и Метохији већ деценијама најугроженији народ.
- Овај филм постао је снажна порука, позив свима који га погледају да се укључе у велику акцију, у заједничку борбу за очување Косова и Метохије као српске колијевке. Циљ је повезивање Срба, стварање свијести да[...]
Православље, 23.12.2013, Ненад Антонијевић: Албански злочини над Србима на Косову и Метохији у Другом светском рату
Нацистички геноцид над Србима
После Априлског рата 1941, споразумом фашистичке Италије и нацистичке Немачке од 23. априла 1941, Косово и Метохија су подељени између италијанског, немачког и бугарског окупатора,. Највећи део Косова и Метохије остао је под италијанском окупацијом и анектиран је „Великој Албанији“ краљевским указом и указом краљевског намесника од 12. августа 1941. (територија површине 8.900 км2, са 560.000 становника, укључујући плавску, рожајску и тутинску префектуру).
Призренска котлина, Метохија, централни део Косова, део Неродимља и Горњег Поморавља, Дреница, а од апри[...]
РТРС, Срна, 15. 5. 2022, Брођани се сјећају првог прогона Срба у БиХ
Први прогон више хиљада Срба у БиХ прије 30 година из општине Брод обиљежен је данас пјешачком походом до локалитета Липа гдје су се 1992. године зауставили и одбранили од напада регуларних хрватских снага које су биле потпомогнуте паравојним муслиманско-хрватским јединицама.
Тада је протјерано више од 12.000 Срба из општине Брод, а имовина је попаљена и опљачкана.
Више од 200 људи данас је учествовало у пјешачком походу у знак сјећања на дане страдања и егзодус српског народа са подручја општине Брод 1992. године, а придружило им се десетине бициклиста и маратонаца.
Начелник општине [...]
SavrenmenaIstorija.com, 19.6.2012, Књига као подсећање: Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине...“
Миливоје Трнавац, „Само су смрти истине – петровско робље и друге жртве села Гојна Гора 1941 -1945.“, 2011.
Прохујале су године од јулских дана ратне 1943. када је немачка казнена експедиција, прошавши падинама Сувобора, Маљена, Повлена и Медведника одвела на пут без повратка мирне и затечене житеље Гојне Горе, Леушића, Коштунића, Прањана, Дружетића, Каменице, Богданица, Мршеља, Душковаца, Љутица, Скакваца, Мионице… који су потом пострељани, само зато што су окупационе власти спроводиле безумну наредбу вође Рајха, да живот једног Немца у окупираној Србији вреди стотину српских.
Током виш[...]
Политика, 23. 9. 2023, Беле руже и унукина књига на гробу логораша
Прошле године др Анка Станојчић одала је пошту логорашима који су градили „Крвави пут”, овог лета имала је нови повод да седне у авион за Осло и поново пређе поларни круг
Прошло је 80 година од искрцавања првог транспорта југословенских заробљеника из концентрационих логора у луке Норвешке. Око 95 одсто ових ропских радника били су етнички Срби, преостали проценти припадали су осталим етничким групама Балкана.
Током Другог светског рата Немцима је у окупираној Норвешкој била потребна радна снага за изградњу путева, међу њима и „Крвавог пута”, као и пруга, на северу ове земље, за транспор[...]
