За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Нишке Вести, 6.12.2017, Порука Нишлија из времена бугарске окупације од 1915. до 1918. године
„СРБИ смо, НИШ је српски, српски је био, и српски ће бити“ Догађања у Нишу за време бугарске окупације од 1915. до 1918. године, посебно у време Топличког устанка, НИСУ досад довољно истразена и обрађена. Она су, међутим, била бројна и изузетно важна. Бугари су, у ствари, добили прилику да…
Вечерње новости, 2.12.2017, 73 ГОДИНЕ ОД МАСАКРА: Непознато још 140 имена жртава
Од стравичног покоља у Велици код Плава прошле су 73 године, а списак страдалих још није комплетиран. Стручни тим потврдио је 455 имена убијених у геноциду који се догодио 28. јула 1944. Ни 73 године од незапамћеног злочина у селу Велика, на обронцима Чакора, недалеко од Плава, када су припадници…
РТРС, Срна, 3.12.2017, Вишеград: Приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“
У биоскопу „Доли Бел“ у Андрићграду вечерас је приказан документарни филм „Небо над Бјеловаром“ Недељка Лајшића који говори о херојском чину мајора ЈНА Милана Тепића и војника Стојадина Мирковића, који су погинули у Бјеловару у септембру 1991. године. Аутор филма Недељко Лајшић рекао је да су овим филмом покушали да…
Вечерње новости, 3.12.2017, Миливоје Иванишевић: Српске жртве нестану кад их злочинци пописују
О прикривању страдања српског живља током последњег рата у БиХ. Међународна пракса је да државе броје убијене припаднике свог народа ПРОШЛЕ седмице у неколико ТВ емисија о пресуди генералу Ратку Младићу учесници у тумачењу рата у БиХ, српски адвокати, новинари и разни аналитичари, веома често су се позивали на податке…
Вечерње новости, 2.12.2017, Ликвидације у Великој Плани: Партијски руководиоци калили комунисте на масовним стрељањима
У Архиву Србије пронађени документи о стрељањима из новембра 1944. године. Како је Београд извештен о погубљењима“ ТРАГАЈУЋИ за документима у Архиву Србије везаним за период непосредно после ослобођења, историчар Немања Девић дошао је до извештаја Окружном партијском Комитету у Београду, у новембру 1944, у којем партијски руководиоци из Велике…
Народни музеј Краљево, 21.10.2017, Силвија Крејаковић: Стрељање у лагеру у Краљеву 15-20.октобра 1941. године
Како је Априлски рат имао карактер недовршеног рата у слободарској свести српског народа, уследило је формирање два покрета отпора немачкој окупацији. Устанак, стварање слободне територије, представљају заједничке подухвате партизанских и одреда ЈВуО, који ће се, различити у идеолошком, војно-стратегијском смислу, од 31. октобра 1941, иза заједничке опсаде Краљева и напада…
Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20954-350x200-no.jpg)
СРНА, 24. 6. 2024, Српска памти: Навршиле се 83 године од усташког злочина над Србима Поповог поља [Мапа]
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња.
Више од 100 Срба са десне стране Попоповог поља усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године након мучења бациле у јаму Јагодњачу у Ржаном долу.
Убијање и покољ су наставили све до Видовдана над недужним Србима домаћинима са лијеве стране Требишњице, које су њихове комшије Хрвати и муслимани на превару хватале по њивама, ораницама и у својим домовима.
Најв[...]
РТРС, СРНА, 8.8.2021, У Бијељини откривена биста генерала Михаиловића
У Бијељини је данас откривена и освештана спомен-биста генералу Драгољубу Михаиловићу на тргу који носи његово име и одата почаст овом начелнику Штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије у Другом свјетском рату.
Спомен-бисту је свечано открио генералов унук Војислав Михаиловић.
- Данас, 8. августа у Бијељини, имао сам част да откријем споменик моме деди, легендарном ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу. То је заиста један јунак који је први подигао барјак слободе у поробљеној Европи 1941. године - истакао је[...]
ИН4С, Срна, 5. 6. 2024, Ђаци снимили филм о масовном партизанском злочину у Миљевини
Краљеви војници из Србије, мучки и на превару убијени од партизана у мају 1945. године и бачени у јаме код Миљевине, заслужују право на сјећање и истину, поручили су ученици и професори фочанског Средњошколског центра у свом документарном филму „Понор – право на сјећање“.
Документарни филм, назван по једној од јама у коју су партизани бацали заробљене војнике, ђаци су снимали годину дана, а након недавне премијере у просторијама школе, захваљујући Музеју „Стара Херцеговина“, свој истраживачки рад представили су и суграђанима.
Средњошколци поручују да овим филмом желе да дају допринос кул[...]
Вечарње новости, 19. 6. 2015, Срби у Сребреници и Братунцу: Ко ће за наше жртве да пише резолуцију, наш бол нико не чује...
Милена МАРКОВИЋ | 19. јун 2015. 22:00 | Вечерње новости
Људи још памте зулуме муслимана под Орићевом командом (1). Милена Јовановић: Не боле ме моје ране, само душа за страдалом ћерком Раденком. Супругу Милисаву убили мајку, брата и синовца
НЕМА ноћи да не сањам Раденку. Грлим је. Грли ме. Тај сан кратко траје. Онда сањам како, одозго с брда, наваљује војска сребреничких муслимана. Враћају ми се све те слике ужаса. И, тако сваке ноћи. И, тако... да вам кажем, не знам како сам још жива.
Бјеловац, на петом километру од Братунца према Скеланима. Овде живе, а као да нису живи, Јовановићи. Мил[...]
Политика, 14.10.2016, Краљевчани одали пошту стрељанима октобра 1941.
Краљево – На Лагерском гробљу у Краљеву, потомци стрељаних, представници града Марибора, друштвених организација, удружења грађана положили су венце и запалили свеће над хумкама железничара, бравара, ковача, инжењера, лекара, сељака, тадашњих избеглица… које су октобра 1941. године, у знак одмазде, стрељали немачки нацисти.
Претходило је одата почаст жртвама на комеморативној седници градске Скупштине на којој је Весна Милојевић, професор историје, подсетила на то крваво време пре 75 година, када је овај град задесила највећа несрећа.
За пет дана октобра 1941. године, као освета за бор[...]
