За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине – „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко…
Salаmon Jazbec: Jasenovac nije mit
Pečat | Piše: Filip Erceg | 09. мај 2009. Salamon Jazbec (1965) pisac je brojnih članaka o židovskoj kulturi, religiji i običajima. Član je hrvatskog ogranka Svjetske konferencije Religije za mir u okviru kojeg je tokom rata radio na uspostavljanju dijaloga između Katoličke crkve u Hrvata i Srpske pravoslavne… Политика, 26.3.2009, Сијековац се сећа својих жртава
Сијековац – Недалеко од Брода, у Сијековцу, јуче је обележена седамнаеста годишњица злочина кога су су у овом селу, двадесет и шестог мартовског дана, починили припадници муслиманско хрватских паравојних формација и регуларних јединице Збора народне гарде. Тога дана на зверски начин убијено је 47 српских цивила. – Извукли су нас…
Политика, 15. 11. 2008, Нада не станује у Горњем Храсну
Неум – Уски територијални појас на југу, једини излаз Босне и Херцеговине на море, чини општину Неум. Својевремено је овај мали приморски град постао општепознат због велелепних вила које су саградили високи функционери социјалистичке БиХ. Данас у Неуму има још више вила и хотела уз обалу, слика сасвим уобичајена за…
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара… Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без…
СПЦ.рс, 20. 10. 2008, Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку
Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставља своју издавачку делатност овога пута књигом “Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку“ Двојезична књига представља једно потресно сведочење о шиптарском геноциду који се систематски спроводио у читавом 20. веку а који се наставља до данашњега дана. Припрема ове књиге је трајала пуне три године.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 22. 6. 2024, Милош Војиновић: Попут Хитлера и Крлежа је променио однос према атентату и Младој Босни
Политички циљеви захтевали су од Аустрије да представи атентаторе као агенте Краљевине Србије.
Како би веза са Србијом била још уверљивија, било је потребно да и сви атентатори буду Срби.
Као проблематична чињеница за Беч показало се то што се на списку саучесника налазио један Хрват и један муслиман, што је решено тако што је име Иве Крачњевића у саопштењу суда промењено, он је постао Милан Крањчевић, док је Мухамед Мехмедбашић побегао. По претпоставци истражног судије Пфефера, аустријске власти су Мехмедбашићу дозволиле да побегне како се његово име не би појавило на списку ухапшених. Било[...]
РТРС, Срна, 29. 10. 2024, Веритас: Прије 33 године хрватске власти евакуисале и етнички очистиле српска села у Пожешкој котлини
На данашњи дан прије 33 године хрватске власти су почеле евакуацију Срба из 26 села Пожешке котлине, након чега је извршено систематско пљачкање, паљење и минирање српских кућа, да се Срби више никада не врате, док је дио старијег становништва, које је остало у кућама, настрадао у тој акцији.
За спроведено етничко чишћење 26 села Пожешке котлине, од којих су 23 потпуно уништена, по писаној наредби државног органа, првој и јединој у Европи послије Другог свјетског рата, још нико није процесуиран ни пред међународним, нити пред домаћим судовима, саопштено је из Документационо-информативног це[...]
СРНА, 4. 5. 2024, Логор Оџак: Трауме које се не заборављају
Срби са подручја општине Оџак 8. маја обиљежиће 32 године од како су били заточени у логоре у том мјесту и подвргнути разним методама мучења и сексуалном злостављању, за шта је 11 њихових мучитеља осуђено на укупно 85,6 година затвора, а четворица оптужених су недоступна правосуђу БиХ.
Ријеч је о бившим припадницима 102. бригаде Хрватског вијећа одбране.
Силовано је 60 Српкиња, најмлађа је била дјевојчица од десет година. По изласку из казамата преживјели су свједочили пред истражним органима о торутурама које су доживјели. Најпотреснија су свједочења од силовањима.
Једна од силованих[...]
![Глас Српске, СРНА, 23-24. 8. 2024, У Мостару нападнута српска дјеца, повратничко село облијепљено кукастим крстовима – Свједоци о инциденту [ФБ, Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21827-350x200-no.jpg)
Глас Српске, СРНА, 23-24. 8. 2024, У Мостару нападнута српска дјеца, повратничко село облијепљено кукастим крстовима – Свједоци о инциденту [ФБ, Фото]
На игралишту у мостарском повратничком насељу Баћевићи више непознатих особа напало је српску дјецу, а игралиште и село облијепљено је кукастим крстовима, словом "У" и "ХВО", потврдили су Срни мјештани овог насеља.
Дјеца су нападнута синоћ, а мјештани тврде да се кроз село прије четири ноћи чула и рафална пуцњава.
Предсједник Координације Срба Мостар Душан Голо, који живи у селу Баћевићи, рекао је за Срну да су мјештани овог насеља, а посебно дјеца, три дана изложена насиљу и малтретирању, а да нико ништа не предузима.
"Прије четири ноћи у селу се чула рафална пуцњава. Неко је наишао [...]
Вести, 20. 6. 2024, Умиремо од туге и бола
Породице полако умиру, од туге и бола, топи их неизвесност која за српске жртве са Косова и Метохије траје већ дуже од 25 година, а нажалост, институције у Приштини су неме и слепе за наше муке и страдање, у даху прича за “Вести” Верица Томановић, председница Удружења киднапованих и несталих на КиМ, након што су предата тела троје несталих Срба на административној линији Мердаре после две ипо деценије. Заташкавају страдања
Момир Миленковић је отет у Призрену, Перка Младеновић у Урошевцу, а Светислав Ђапа је после доласка Кфора и Еулекса нестао у Приштини. Свима се траг губи 1999. пред очима м[...]
