За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара… Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без…
СПЦ.рс, 20. 10. 2008, Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку
Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставља своју издавачку делатност овога пута књигом “Шиптарски геноцид над Србима у 20. веку“ Двојезична књига представља једно потресно сведочење о шиптарском геноциду који се систематски спроводио у читавом 20. веку а који се наставља до данашњега дана. Припрема ове књиге је трајала пуне три године.…
Политика, 14.7.2008, Милан Булајић: Стварне жртве, а не мит
У интервјуу „Четрдесет прва, година која се враћа” (6.јула) Славко Голдштајн, председник Жидовске опћине Загреб, понавља да „стручне демократске процјене говоре о 80.000 до 100.000 жртава” система усташких геноцидних логора Јасеновац и да је „данас то питање ријешено”, да „више са српске стране нема произвољног повећања броја жртава на 700.000”,…
СПЦ, Политика, 19.3.2008, Српско гробље у Алжиру није заборављено
У граду Алжиру, на територији градске општине Дели Ибрахим (Dely Ibrahim), налази се Српско војничко гробље на коме почивају посмртни остаци 324 страдала припадника Српске војске. Формирано је у периоду између 1916. и 1919. године, у време када се у неколико приобалних градова и насеља у Алжиру налазило више француских…
СПЦ, 17.2.2008, Обраћање председника Владе Србије Војислава Коштунице јавности поводом једностраног проглашења лажне државе на тлу Србије
Поштовани грађани Србије, Данас, 17. фебруара противправно је проглашена лажна држава Косово на оном делу територије Србије који се налази под војном контролом НАТО пакта. До овог незапамћеног безакоња довела је деструктивна, сурова и неморална политика силе коју спроводе САД. Овим чином је целом свету дато на знање да Америка…
Политика, 3. 1. 2008, Рехабилитован Благоје М. Крушић
Никшић – Благоје М. Крушић (56), из села Горња Топоница, био је жртва политичког прогона тадашње државне власти према политичким неистомишљеницима. Захтев за рехабилитацију који је поднео Жељко Зиројевић, историчар и публициста из Новог Београда, основан je, наведено је, између осталог, у решењу рех. бр. 19/07 од 13. 7. 2007.…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 8.6.2009, Србија хода по мртвима
Откопавање истине - „Новости“ у сарадњи са Институтом за савремену историју откривају злодела власти после Другог светског рата. Цела Србија прекривена стратиштима где су ликвидиране антипартизанске снаге
ЉУДСКО је право и на достојну сахрану. И обележавање гробног места. Култура једног народа, а посебно култура сећања, може се сагледати и преко нашег односа према мртвима. Посебно према онима који су настрадали у ратним сукобима, односно у унутрашњим обрачунима, као што су они, који су као поражена страна настрадали на почетку успостављања нове револуционарне власти 1944-1945. године.
Бр[...]
ИН4С, 20. 3. 2024, Наредник-пилот Михајло Петровић није се вратио са извиђања Скадра - На данашњи дан
На данашњи дан (111 година од), 20. марта 1913. године (по новом календару) код Скадра је погинуо пилот Михајло Петровић, један од првих пилота на свијету који је погинуо у борбеним дејствима.
Михајло Петровић је био српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку. Припадао је првој групи од шест српских пилота школованих у Француској 1912. године
У срцу Шумадије, у близини Страгара, налази се питомо село Влакча у којем се 27. јуна 1884. године родио Михаило Петровић. А Михаило Петровић био је први српски пилот и прва српска ваздухоп[...]
Искра, 12. 7. 2024, Владимир Умељић: Суза деде Радомира
(Од унука, с љубављу)
рича о деди Радомиру би могла да се наслови и са „Од чобанчета до Обилића“, јер његов животни пут јесте водио од сеоског малишана, који је завртао воловима репове у питомини шумадијске Груже, па до четири немилосрдна рата и испршених груди у официрској униформи, што изранављених у борбама, што окићених Обилићевим медаљама.
Но, ратови нису били врхунац животних искушења, он је почео да се назире у немачком заробљеништву у време Другог светског рата, да би кулминирао по повратку у тада Титову Југославију.
Ону, у којој су сви били једнаки а само понеки једнакији. То д[...]
![Српски меморијал, 28. 7. 2024, Велика страдања: Велика, Полимље, 1944 - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p21460-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, 28. 7. 2024, Велика страдања: Велика, Полимље, 1944 - На данашњи дан [Мапа]
Српско село Велика, планинско село раштрканог типа са великим бројем заселака и Полимље страдавали су током Другог светског рата и када су паљени 1941. године, као и 1943, уз појединачна убиства, пљачке и индивидуални терор од времена формирања Велике Албаније, протектората Краљевине Италије (29. јуна 1941. године, Мусолинијевим декретом и укључивањем у Краљевину Италију 12. августа 1941. године, као територија Велике Албаније).
Локалну власт са центром у Плаву и Гусињу Краљевина Италија је препустила локалним муслиманима и муслиманским милицијама, Вулнетарима и Бали Комбатар. Капитулацијом[...]
РТ Балкан, 11. 3. 2023, Годишњица злочина на Грбавици: Милица и Наташа убијене хицима из снајпера док су прескакале ластиш
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ нико не зна. Или, можда знају они који су тргу дали то име
Наташа је за коју недељу требало да напуни десет година, Милица у јулу једанаест. Колико их је дуго снајпериста који је пуцао са десне стране Миљацке гледао кроз нишанску справу, посматрао како се девојчице безбрижно прескачу ластиш, пре него што је пуцао, и, како је могао, зна само он.
Данас место са кога је пуцано на девојчице носи име – Трг слободе. Чије слободе, које слободе, какве црне слободе, то већ ник[...]
