Тема: Војислав Воја Танкосић
Шта је заједнички садржалац три етапе на српском историјском путу – од велике победе 1914-1918, преко Србоцида хрватске државе 1941-1945, до „НАТО-правде“ на крају XX века? У овом разматрању ставља се следећи модел размишљања на дискусију: Први покушај уништавања модерне српске државности и следствене анихилизације народа у XX веку се…
PrviSvetskiRat.rs, 20. 5. 2023, Јунак Благоје М. Крушић (1880-1944) из Архиве
Ево шта каже наредба Ф.Ђ.Бр. 43558 начелника штаба Врховне команде од 23. априла 1917. године о делима Благоја Крушића: “Командант Прве армије предложио је за похвалу десетара прве чете другог батаљона Другог пешадиског пука наредника жандарма Благоја М. Крушића за следеће заслуге: 1 – 25. септембра 1916. године при прелазу…
Искра, 1. 4. 2023, Др Радомир Павловић: ДОК ЈЕ ГОРИО НА ЛОМАЧИ ПЈЕВАО ЈЕ СРПСКУ ХИМНУ – Мајор Коста Тодоровић
СПОНА, 29. 11. 2022, Историјско подсећање – Како је погинуо Војин Поповић војвода Вук – један од највећих ратника српске модерне историје, страх и трепет српских непријатеља
На данашњи дан пре тачно 103 године погинуо је један од највећих српских ратника и војсковођа. Српска историја је имала много непокорних бораца, али је Војин Поповић ипак био степен изнад свих. Србима је ипак познатији по свом страшном надимку – војвода Вук, и био је немилосрдан према непријатељима, а…
Вечерње новости, 11.11.2021, Војвода Воја Танкосић, страх и трепет за српске непријатеље
Славни мајор Војислав Воја Танкосић (1880-1915) није дочекао крај Првог светског рата, преминуо је од последица рањавања, у Трстенику новембра 1915. године. Недавно је у Новом Саду (у Кисачу) откривена биста једног од најинтригантнијих српских официра у историји, истакнутог учесника кључних историјских дешавања у Краљевини, активног члана Народне одбране, једног…
Српско наслеђе, број 10, октобар 1998, Васа Казимировић: Нискост ропских душа [из Архиве]
За разлику од Чеха, из Осмог (прашког) корпуса аустроугарске војске, борци Тринаестог (загребачког), никад се нису предавали, најчешће се борећи до последнјег метка. Беч је овако рачунао, гурајући Хрвате, Словенце и Личане против Србије: ако наши пукови победе, нема шта да бринемо, а ако србијански пукови потуку наше, код словенског…