Вести онлајн, 22.11.2020, Рањено срце српског јунака

Пуковник Драгутин Гавриловић Фото: Википедија Нема Чачанина који не зна где се у овом граду налази чувена кафана „Цар Лазар“, али мало је оних који знају да се само стотинак метара од кафане, у истој улици, налази кућа у којој је 25. маја 1882. године рођен Драгутин Гавриловић, мајор српске војске који је у историји…

Цео текст

РТРС, Срна, 16.9.2020, Пробој Солунског фронта – побједа за историју

Велики рат: Полазак за Солун Фото: Архива, РТС

Послије тродневне офанзиве, која је почела 15. септембра 1918. у раним јутарњим часовима, Прва и Друга српска армија пробиле су 17. септембра Солунски фронт, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату. Мјесец и по дана касије капитулирала је Аустро-Угарска, а убрзо и Њемачка. Пробој Солуског…

Цео текст

Вечерње новости, 24.6.2018, У част Великог рата – Синуће слике са тавана

Албанска споменица Милоја Бјелића из Рутоша и комита Видосав Марјановић Фото: Музеј Нове Вароши, Вечерње новости

Општина Нова Варош и Народни музеј из Ужица припремају изложбу. Позив грађанима да уступе своје сакривено породично благо РАТНИЦИ у гуњевима и шајкачама, са ордењем на грудима за подвиге и ране или обележени тракама на рукаву у заробљеничким логорима Европе – мотриће на потомке са паноа одељења ужичког Музеја у…

Цео текст

У ДОБРИ ЧАС, СРПСКИ ВОЈНИЦИ: На путу за отаџбину, одлазак српске војске са Крфа

Велики рат: Полазак за Солун Фото: Архива, РТС

Поздравима „Кали ора, стратиоти сервико (У добар час, српски војници) – нека вас Бог поживи, добри Срби“, испратили су Грци српске војнике на Солунски фронт у пролеће 1916. године. После успешног опоравка и реорганизације војске на Крфу, заједничка жеља савезника и српске владе била је што брже пребацивање војника на…

Цео текст

Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића

Аустроугарски логор Нађмеђер (Nagymegyer) током Првог светског рата / Стратиште било полигон за тренирање паса Фото: Вечерње новости

Јованка Симић | 01. мај 2016. Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним…

Цео текст

Печат, 17. 5. 2009, Смиља Аврамов: Геноцид као историјски феномен

Проф. др Смиља Аврамов   Двотомна капитална књига „Геноцид у Југославији – 1941-1945, 1991…“, једног од врхунских стручњака за међународно право, професорке Смиље Аврамов, бави се трагичном судбином Срба кроз двадесети век, век обележен „мега смрћу“. За разлику од Јевреја који су ћутање о својим страдањима прогласили „злочином против човечности“, геноцид над Србима избрисан…

Цео текст