Б92, 26.2.2017, Век од јединог устанка у поробљеној Европи

Век од јединог устанка у поробљеној Европи, званични плакат комеморације

Устанике су 1917. године у борбу против окупатора повели Коста Војиновић и Коста Пећанац, а за време и после угушења устанка окупатори су убили око 20.000 људи.

Топлички устанак је почео 26. фебруара у куршумлијском селу Мачковац, 3. марта је ослобођено Прокупље, али је слобода трајала кратко – до 7. априла.

Повод за устанак је био покушај бугарских окупатора да регрутују Србе за своје редове, а буна се са Топлице проширила на Јабланички округ, Пусту реку, Ибарску долину и до Рудника и Озрена на истоку.

То је једини „устанак иза фронтова“, односно једини устанак у некој држави окупираној од Централних сила током целог Првог светског рата.

Трајао је од 21. фебруара до 25. марта 1917. године. Устаничка војска од петнаестак хиљада бораца сручила се у рано пролеће са планина у равнице и заробила око хиљаду бугарских војника и ослободила велики део јужне Србије. Највеће борбе су вођене у долини јужне Мораве, на Копаонику и на северу Косова.

Општим народним устанком створена је такозвана „Топличка слободна република“, која је трајала месец дана. Обухватала је територију Топлице, Јабланице, Јастрепца, источних и средњих предела Копаоника.

Офанзивом централних сила и страховитом одмаздом у пролеће 1917. године „Топличка држава“ је сломљена. У самом округу до темеља је уништено педесет пет села.

У јесен исте године Топлички устанак је коначно угушен у крви. Окупаторски војници, највише бугарски, убијали су не само последње учеснике побуне, него и жене, децу, старце.

Симболи борбе ове борбе су, поред вођа, били и људи из народа, пише портал Прокупље на длану, истичући том приликом заслуге Бошка Чупића из Прокупља и Росе Пантић из Блаца.

Четовођа Чупић је као оснивач и командир видојевачке комитске чете 3. марта 1917. године повео Топличане у ослобађање Прокупља од Бугара.

Његов потомак Мирко Чупић каже да је Бошко цео свој живот посветио слободи и свом народу, као и да је поред њега у устанку раме уз раме био брат Данило, али и да су га током устанка заробили Бугари и стрељали у својој земљи.

Због тога је остао непознаница за историчаре, па до сада нико није питао о њему нити га помињао у ранијим обележавањима Топличког устанка.

Из Блаца стиже прича о брачном пару Пантић, заједно са супругом Вучком, Роса је била устаник, а у њиховој кући у селу Лазаревац код Блаца је последњи пут виђен Коста Војиновић, пре него што је убијен у селу Гргуре.

Њен унук Душан Јовановић каже да је Роса увек носила пушку и са мужем била у борби, а 1943. године је спасла Вучка смрти, пуцајући на партизане који су побегли.

Росина борба је почела када су јој Бугари запретили да ће јој убити сина Адама ако не наговори Вучка да се преда. Убили су је комунисти 1945. године.

Централна прослава века од почетка Топличког устанка биће одржана у Прокупљу, а иако је у најави навођено да је покровитељ председник Србије, он се неће појавити, већ ће државну делегацију предводити премијер Србије и председнички кандидат коалиције око СНС Александар Вучић.