Деспотовина, СРНА, 6. 5. 2020, Гниона: Ђурђевдан 1992. године и почетак страдања Срба у Сребреници – На данашњи дан

Помен, илустрација Фото: СРНА

Гниона је заселак претежно српског села Гостиљ у општини Сребреница. Налази се на око 2 километра од Солоћуше и на око 5 километара од Поточара. До почетка рата у БиХ у овом селу је живјело 113 Срба и 35 муслимана.

Село Гниона је прво спаљено и до темеља разрушено српско село у сребреничкој општини. Напад на ово село су извршили муслимани из сусједних Поточара, предвођени Насером Орићем.

Напад на Гниону десио се 6. маја 1992. године, на Ђурђевдан. Крсна слава је тај дан слављена у неколико кућа. Славили су, између осталих, породице Симић и Милошевић.

Напад на ово село догодио се око 18:30 часова, а о овом догађају свједочио је Марко Слијепчевић из овог села.

„Поменутог дана на Ђурђевдан, око 17:15, зачуо се глас са мегафона са Равне Њиве изнад Гнионе и следила је сљедећа порука: „Слушајте ме добро Гниончани, ово вам поручује Насер. До пола 6 да сви предате оружје код Перине куће и гарантујем вам да вам ништа неће бити. Ако то не урадите, нећете побјећи јер сте опкољени и бићете поубијани“.

Пошто се тај дан у Гниони славило у неколико кућа, народ је одмах скочио и почео бјежати према Солоћуши. Нико ништа није узео сем што се нашло у рукама и на себи. Остало је све па чак и упаљене свеће на столовима оних који су славили. Зачули су се рафали са свих околних брда. Сви су јурили низ потоке заклањајући се иза камења и букава“, ријечи су Цвијетиновића.

У Гниони је тог дана био и Лазар Симић из села Студенац. Лазар (1936. годиште) је био на слави код Радојка Милошевића из овог села. Обојица су тај дан мучки убијена.

Симића су злочинци сачекали и убили приликом покушаја да се домогне Солоћуше. Убијен је код Бегановића Луке.

Радојка Милошевића (1928) су запалили у његовој кући. О томе како је овај човјек убијен свједочио је Миле Вукадиновић из Гнионе.

„Милошевић Радојко је запаљен у кући, био је стар и није могао да побјегне и о томе свједочи његова жена која је гледала из шуме како гори кућа и Радојко у њој“, причао је Вукадиновић.

Неки од становника Гнионе се нису могли исти дан извући из овог села. Неколико њих је преноћило у Гниони по потоцима гледајући како им дојучерашње комшије пале и пљачкају куће. Ниједна кућа у овом селу није остала читава. Оне које нису могли да запале, злочинци су минирали.

Као непосредни извршиоци овог злочина препознате су углавном комшије Коровић Рифат, Мујкановић Ибро, Османовић Ибро, Мујкановић Бехадин, и др.

После ових првих злочина настављени су и интензивирани напади на српски народ у селима око Сребренице и Братунца. Муслимански злочинци из Сребренице, под командом Насера Орића нападали су једно за другим српско село.

Муслиманске јединице су се „специјализовале“ углавном за нападе у току православних празника. Већи дио тих напада десио се у току 1992. и 1993. године када су се догодили неки од најбруталнијих злочина на овим просторима.