Глас Српске, 6. 10. 2023, Скуп у Источном Сарајеву: Чајничко јеванђеље непобитно припада СПЦ

Чајничко јеванђеље Фото: Политика, Комисија за очување споменика БиХ

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом истакао је данас у Источном Сарајеву да се Трећи научни скуп “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља” одржава под сјенком покушаја квазинаучника из ФБиХ да се Чајничко јеванђеље отме из миљеа српске средњовјековне културе и припише некој непостојећој култури.

Трећи научни скуп са међународним учешћем организовали су Митрополија дабробосанска и Академија наука и умјетности Републике Српске. Скуп траје до недјеље, 8. октобра

– Научни скуп одржава се у сјенци онога што је покушано и што се покушава из научних кругова ФБиХ, а то је да се Чајничко јеванђеље прикаже као такозвана босанска књига. То није никаква „босанска књига“, то је српско рукописно Јеванђеље које је чувано и сачувано управо у кругу Српске православне цркве и у Чајничу – истакао је митрополит Хризостом на отварању научног скупа.

Он је подсјетио да су српски народ и СПЦ можда и читав вијек, а од половине 20. вијека посебно суочени са проблемом и програмом отимачине културних добара и културе, наводећи да то није случај једног посебног подручја, него свих гдје су живјели или сад у мањем броју живе Срби.

– Ми као СПЦ смо чувари свега онога што су наши преци стварали и оставили и зато са задовољством морамо показати данас да смо у стању и да хоћемо да бранимо даље наше светиње и све оне вриједности које су нам оставили преци – поручио је митрополит Хризостом.

Према његовим ријечима, СПЦ се уз борбу против отимачине српских светиња и културних добара, непрестано бори и за очување националног идентитета српског народа од Хрватске, преко Црне Горе, Сјеверне Македоније до Косова и Метохије, у чему се не смије занемарити помоћ научне заједнице.

Митрополит дабробосански подсјетио је да се многи српски средњовјековни рукописи налазе у библиотекама широм Европе, али да га ни Срби нити СПЦ не желе отуђити.

– Поносни смо што се наши рукописи тамо налазе и чувају и што су регистровани – истакао је владика Хризостом.

Када је у питању Чајничко јеванђеље, митрополит Хризостом је рекао да је оно једно од најбитнијих за српски народ у БиХ и Републици Српској.

Наводећи да је, према неким научницима, Јеванђеље настало у средњем вијеку баш на тлу БиХ, митрополит је рекао да треба имати у виду да данашња БиХ и средњовјековна Босна нису исто.

Зато је, према његовим ријечима, данашњи скуп прилика да се почне дубока и дужа прича о средњовјековним споменицима српског народа у БиХ.

Поручујући да је наум српског народа и СПЦ да сачувају и одбране српско културно благо гдје год да је, митрополит Хризостом је рекао да је битно да се докаже колико је српски народ био значајан у средњем вијеку на овим просторима.

– Они који немају своју културу, а како неки народ може бити средњовјековни ако нема своје средњовјековне архиве, покушавају да отму оно што је наше национално и прикажу као своје. А ми кажемо: Ви покажите шта је ваше, ми ћемо поштовати, али морате поштовати оно што су српски народ, СПЦ кроз вијекове стварали, не само овдје, него свуда на Балкану, од Свете горе до Беча – нагласио је митрополит Хризостом.

Он је изразио посебно задовољство што се научни скуп одржава у Источном Сарајеву како би се потврдио идентитет српског народа на овом простору.

Закључио је да је ово културолошки и национални српски етнички простор.

– Стручна јавност још има шта да каже о Чајничком јеванђељу, рукопису који непобитно припада Српској православној цркви (СПЦ), изјавио је декан Православног богословског факултета “Свети Василије Острошки” у Фочи Владислав Топаловић.

– Окупили смо се данас на овом научном међународном скупу посвећеном српском средњовјековном писаном насљеђу, конкретно Чајничком јеванђељу, библијском рукопису, који је био мање познат широј јавности, али је стручној итекако познат – рекао је Топаловић новинарима у Источном Сарајеву током научног скупа “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља.

Он је нагласио да су се на научном скупу окупили еминентни слависти, историчари и теолози који ће из више углова освијетлити све научне проблеме везане за величанствени средњовјековни текст Чајничко јеванђеље.

Кад је ријеч о ревизији историје и присвајању српске културе Топаловић је истакао да је у протеклом периоду СПЦ била мета одређених спекулација у вези са Чајничким јеванђељем.

– Непобитна је чињеница да је Чајничко јеванђеље нешто што припада СПЦ. Она је власник тога рукописа који јој традиционално припада. То је текст који се само у СПЦ – у користи у богослужбене сврхе -додао је Топаловић.

Чајничко јеванђеље је писано српско-словенским језиком, изјавила је редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Јасмина Грковић Мејџор.

– Оно што могу да закључим и на шта указују и нека друга истраживања, Чајничко јеванђеље је писано српско-словенским језиком, дакле српском редакцијом старословенског језика, црквено-словенском варијантом црквено-словенског језика. Према истраживањима која сам спровела на плану синтаксе, они чине саставни дио шире црквено-словенске и српско-словенске писмености Рашке, Хума и на ширем словенском плану, такође – рекла је Мејџорова новинарима.

Мејџорова, која је и редовни члан Српске академије наука и умјетности (САНУ), је на Трећем научном скупу “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума – проучавање Чајничког јеванђеља” са међународним учешћем у Источном Сарајеву, говорила о језичком аспекту и синтакси Чајничког јеванђеља, што до сада у толикој мјери није проучавано.

Према њеним ријечима, циљ истраживача из Републике Српске и Србије који учествују на научном скупу у Источном Сарајеву јесте да се што пажљивије испита рукописно, језичко и културно-историјско насљеђе средњовјековне Босне и Хума, јер о томе још нема довољно системских и систематичних истраживања.

Она је истакла значај овог научног скупа, наводећи да представља прилику да се обухвате и нека друга питања у вези са средњовјековним писаним насљеђе Босне и Хума.

– Бесједење о средњовјековним писаним споменицима и Чајничком јеванђељу јесте бесједење о Србима, српским темељима, традицији, идентитету, историји и српској култури у цијелости – изјавио је генерални секретар Академије наука и умјетности Републике Српске (АНУРС) Драго Бранковић отварајући у Источном Сарајеву Међународни научни скуп “Српски средњовјековни споменици из Босне и Хума. Проучавања Чајничког јеванђеља”.

Бранковић је истакао да је значај научног скупа, у организацији АНУРС и Митрополије дабробосанске, у томе што долази баш у вријеме када се у БиХ покушава извршити ревизија историје, мијењање и фалсификовање историјских извора, присвајање српских споменика културе.

– Покушава се стварати нова псеудоисторија. Све се то чини да би се угрозио српски идентитет, препознатљив по српском језику, ћириличком писму, Српској православној цркви (СПЦ), народној књижевности и другим облицима духовног стваралаштва нашег народа – рекао је Бранковић.

Он је изразио жаљење што покушаји историјског ревизионизма нису заобишли ни поједине посланике науке у БиХ, истичући да је и то један од разлога за одржавање оваквих научних скупова на којима се жели афирмисати истинита историја српског народа.

Он је подсјетио да је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом прије двије године предложио предсједнику АНУРС Рајку Кузмановићу да се припреми и организује међународни скуп о теми српских сакралних средњовјековних споменика из Босне и Хума, а међу њима свакако о Чајничком јеванђељу.

– Ту иницијативу подржало је и највише руководство Републике Српске, а Републички секретаријат за вјере у њихово име обезбјеђивао је неопходне претпоставке за припрему и одржавање овог скупа. За нешто мање од двије године упорног и веома одговорног рада Научног и Организационог одбора одржавамо по много чему веома значајан научни скуп за Србе и Републику Српску – рекао је Бранковић.

Он је нагласио да је скуп, који је данас почео у Источном Сарајеву, нити почетак нити крај научних размишљања о српској писаној баштини са простора западно од Дрине.