Глас Српске, Танјуг, 13. 7. 2024, Загреб не жели да призна да је НДХ водила геноцидну политику према Србима

Споменик арх. Богдана Богдановића у хрватском нацистичком логору Јасеновац Фото: Политика

Изложба о Холокаусту и усташким злочинима, у организацији Музеја Холокауста из Вашингтона и хрватских институција, отказана је крајем прошле године, јер је хрватска страна одбила да се на једном паноу наведе да је НДХ водила геноцидну политику према Србима, пише портал портал „Новости“ позивајући се на више извора.

Портал наводи да је хрватска страна, под управом Министарства културе, експлицитно одбацивала сваку могућност да се геноцид у НДХ повезује са Србима, након чега Американци нису жељели да поставе изложбу, сматрајући да би тиме учествовали у ревизионистичкој политизацији у режији хрватске стране.

„Новости“ су утврдиле да је у креирању међународног скандала од првога дана учествовала влада премијера Андреја Пленковића, преко Министарства културе, а главни извођач је била директор Хрватског историјског музеја и предсједник Управног одбора Спомен подручја Јасеновац Матеа Брстило Решетар.

„Детаљи о нереализованој изложби показују да је овај догађај био нулта тачка нове хрватске државне политике да се по сваку цијену, па чак и по ризик међународне бруке, српско страдање у НДХ одвоји од ријечи геноцид“, пишу „Новости“.

Изложба је требалпо да буде одржана крајем новембра у оквиру прошлогодишњег хрватског предсједавања Међународним савезом за сјећање на Холокауст, који окупља државе и невладине стручњаке с циљем едукације о Холокаусту.

Уз већину стандардних паноа, који показују историју Холокауста, изложба је конципирана тако да се у земљама попут Мађарске, Летоније, Литваније, Пољске или Хрватске дода специфични локални контекст.

За израду хрватског додатка ангажовани су били стручњаци из Хрватског историјског музеја, Спомен подручја Јасеновац, а шеф је била Сара Лустиг савјетник хрватског премијера за Холокауст.

У првој верзији, коју је средином септембра 2023. написала хрватска страна, описани су доношење расних закона против Јевреја, рјешавање „јеврејског питања“ и кратки пресјек спровођења Холокауста у НДХ, те је наведено прогон Срба био својствен само НДХ.

Након сугестија америчке стране, Хрвати су средином октобра, у нови приједлог текста додали да је „геноцидна политика била усмјерена према Србима“, али су потом најавили „независне“ стручњаке који ће прегледати цијели текст изложбе како би прочистили евентуалне историографске омашке.

Стручњаци хрватске стране су крајем октобра у својим опсервацијама оцијенили спорним постојање геноцидне политике према Србима, а један од њих је предложио да се поред Срба ставе масовна убиства, државни терор и слични описи, без „геноцидних вишкова“.

Осим тога, сувишним и непотребним су оцијенили информацију да је прогон Срба био својствен за НДХ, уз образложење да то није потребно нагласити зато што су и друге квислиншке државе имале друштвене групе које су биле подвргнуте њиховом терору.

Предожено је да се напише да су Срби били жртве прогона у творевини Анте Павелића, те су их одвојили од Јевреја и Рома и српско становништво ставили поред „политичких неистомишљеника“.

„Новости“ пишу да су амерички организатори изложбе изразили су наводно забринутост оваквим измјенама, истичући да је у задњи трен, ни мјесец дана до изложбе, унесено низ нових информација, од којих неке садрже историографске мањкавости.

Американци су им поновили да се изложба треба бавити Холокаустом и локалним државним прогоном других циљаних група, те неспорним оцијенили уврштавање тврдње о геноцидним политикама према Србима.

Хрвати у накнадном преговарању нису пристали ни на измијењену реченицу према којој су геноцидне политике и други облици дискриминације били усмјерени према Јеврејима, Ромима и Србима, као ни на алтернативни опис третмана Срба као акт геноцидног масовног убиства.

Американци су изразили жаљење што Хрвати очигледно политизују изложбу која би требало да буде едукативна, док је хрватска страна посредно оптужила раднице Музеја Холокауста да инсистирају на лажима.

У расправу о изложби шеф Управног савјета Спомен подручја Јасеновац убацила је и напад Хамаса на Израел 7. октобра, поручивши да је током Хрватског предсједавања Међународним савезом за сјећање на Холокауст најважније заједнички осудити ове догађаје, умјесто креирања контроверзи које никоме нису потребне, те предложила одгађање изложбе.

„Новости“ наводе да је Хрватска „у тишини на међународном плану изазвала незапамћени ревизионистички скандал“, те извршила координисани удар на Јасеновац, симбол усташког геноцида над Србима.

Портал подсјећа да је министар културе Нина Обуљен Коржинек најавила „ревизију“ цијеле званичне странице Јавне установе Спомен подручје Јасеновац и поручила да у Јасеновцу убудуће треба преносити знања о Холокаусту над Јеврејима, геноциду над Ромима и „масовним злочинима“ над Србима.