ИН4С, 18.7.2018, У Великој Хочи обиљежено 20 година од великог злочина: Не зна се судбина 84 Срба

Велика Хоча: Спомен на нестале на Косову и Метохији Фото: ИН4С, КМ новости

Парастосом испред споменика убијеним и киднапованим Србима у Великој Хочи је обележено двадесет година од њиховог киднаповања и убистава широм општине Ораховац. Парастос је служио игуман манастира Зочиште отац Стефан, а присуствовало  је стотинак Срба који су носили фотографије убијених.

Након парастоса положени су вијенци испред споменика, а координатор Удружења породица убијених и несталих  Милорад Трифуновић поручио је да нема напретка у идентификација посмртних остатака несталих . Он тражи од надлежних да се то промијени.

„Ми би хтели да се убрза расветљавање судбине несталих јер је то у интересу свих. Тражим да се расветли судбина 1.564 особе, ту спадају Срби, Албанци и сви остали. Нама ће бити драго да се расветли судбина свих, не само Срба, већ свих оних који су нестали. Нека се расветли, нека се сазна, нека се посмртни остаци врате породицама“, рекао је Трифуновић.

У Дому културе одржана је и академија која је почела химном „Боже правде“ и минутом ћутања. Окупљенима се обратила Олгица Костић којој је киднаповано 17 чланова фамилије, међу којима су била и њена два рођена брата Теодор и Лазар.

„И након 20 година од када су насилно отргнути синови из мајчиног загрљаја, ми не знамо праву истину о њиховим судбинама, осим оне да је већина киднапованих из ’Ораховачке групе 1998.’, тако смо их назвали, односно њих 36 пронађено у масовним горбницама Малишево и Волујак 2005, рекла је она.

Помоћник директора Канцеларије за КиМ Петар Петковић казао је да је страдање Ораховчана парадигма страдања свих Срба на КиМ. По његовим ријечима ни 20 година након страдања, невине жртве и даље нијесу достојно сахрањене.

„Све се то десило у првој широкој организованој акцији Албанаца који су кренули да етнички чисте општину Ораховац. Тада је киднаповано и у логор одведено преко стотину Срба, а међу њима су била деца, жене и стари људи. Етнички су очишћена многа места попут Оптеруше и других села, а Ораховац је сведен на једну улицу и завладали су бол и туга. Влада Србије неће престати да инсистира да злочини буду расветљени“, рекао је Петковић.

На страдање недужних српских цивила на подручју општине Ораховац присутне је подсетио и председник Привременог органа Општине Ораховац Јован Ђуричић.

„Посмртни остаци већине убијених пронађени су и сахрањени. И поред велике жалости што смо их изгубили, додатну тугу нам ствара и чињеница што нису сахрањени на својим завичајним гробљима. Као да је мало било што су киднаповали и поубијали недужне људе, потрудили су се да из кућа протерају и све њихове најмилије. Тако су сада осим Велике Хоче и горењег дела Ораховца, сва друга насеља, у којима су до 1999. живели Срби, етнички очишћења, појаснио је Ђуричић.

Током 1998. и 1999. године на подручју те општине киднаповано је и нестало близу 100 Срба, од којих је један број идентификован и њихови посмртни остаци предати породицама.

Напад на Ораховац је почео 17. јула 1998. године. Припадници МУП-а Србије били су блокирани у тамошњој станици и хотелу.

У Ораховцу живе Албанци – директни потомци Срба који су прихватили ислам. Током окупације села они су замолили своје познанике Србе који су бранили своје куће и породице у нападнутом граду, да баце оружје и да се предају гарантујући им слободу и животе. Вјерујући Албанцима, својим комшијама, Срби су тако и учинили.

После дводневних борби, војска и полиција су поново овладале Ораховцем.

ОВК се повукла према Малишеву и Дреници и са собом као таоце одвела око 80 људи укључујући и монахе из манастира Зочиште.

Посредовањем Међународног Црвеног крста ослобођено је 40-так житеља, углавном жена и дјеце. Остали су још око стотину других заробљених Срба у околним мјестима, одведени у Клечку гдје је била једна од база терориста ОВК.

Српска полиција је 27. августа 1998. открила злочин у Клечки. Осим трагова људских остатака, у самом крематоријуму остало је и неколико дјелимично спаљених тијела.

Овај скуп организовали су представници Удружења породица киднапованих и убијених Срба и Привременог органа општине Ораховац.

Од 1998. до 2000. године на територији општине Ораховац страдало је 84 Срба. Нико није одговарао за злочине