Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Обнова куће Џафера Деве ’у неонацистичком стилу‘

Косовска Митровица, Житни трг, зграда Војног округа Министарства војске и морнарице Краљевине Југославије Фото: Вечерње новости

За кућу Џафера Деве у Јужној Митровици чија обнова је недавно завршена, косовско Министарство културе саопштило је да то сматра местом културног наслеђа које заслужује очување због свог архитектонског значаја, „као први објекат изграђен у модерном западноевропском стилу у Митровици“.

Изгледа су људи од стила били и остали сарадници окупатора у Другом светском рату, по којима улице широм Косова носе имена. По тој логици, могли су и Хитлерови акварели да заврше у школским уџбеницима. Срећа па немају готово никакву уметничку вредност.

Чак је и немачки амбасадор на Косову Јорн Роде раније навео да је „веома забринут због планова да се обнови кућа Џафера Деве, познатог нацистичког сарадника и протагонисте злогласне СС Скендербегове дивизије“.

„Не прикривајте историју! Немојте скривати истину о Холокаусту или ратним злочинима које су починили нацисти и локални сарадници. Заштитите чињенице“, упозоравао је Роде, са чим се Косово очигледно није сложило, па је без подршке ЕУ завршило обнову куће.

Утолико горе по чињенице, што би рекао би Хегел.

Но, ако је нешто од антифашизма и постојало пре две године, од када датира ова Родеова изјава, у међувремену се истопило.

Да се уметнички изразимо, превагнули су неки други стилови у којима би и они горепоменути акварели могли да добију на цени.

Будући да је кућа обновљена уз противљење Канцеларије ЕУ на Косову, научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу др Петар Ристановић мисли да су те поруке Европске уније биле чисто формалне.

Међутим, додаје да с обзиром да су противљења дошла из српске заједнице, то је за албанску страну дошло као порука да они треба на томе додатно да истрају, тако да су одлучили да кућу обнове из сопствених средстава и направе меморијал Џафера Деве.

„То је само по себи скандалозно, будући да је учешће Џафера Деве у холокаусту, али и у прогону Срба, Рома и Јевреја неупитно. Он није контроверзна историјска личност. Његова прошлост и улога у Другом светском рату је потпуно расветљена и јасна“, истиче Ристановић.

На питање да ли је у питању немар или немоћ Запада да спечи Приштину, Ристановић каже да је у питању незаинтересованост.

„Они пошаљу поруку да се томе противе, да то не би требало радити и на неки начин тако оперу руке од свега тога.

Косово јесте протекторат Запада, али никога није брига за те, условно речено, мале ствари. Оне су мале за некога са Запада ко је ту дошао да одради свој посао у Приштини. Са друге стране, за Србе је то итекако битно. Важно је за читаву климу која се на Косову ствара и постоји.

За Албанце Џафер Дева је херој, његова прошлост је неупитна и чиста. Они одбијају да постоји било каква друга верзија истине, што шаље поруку српској заједници да је једноставно оно што је Дева радио у прошлости пожељно. А Дева је радио на томе да Срба више на КиМ не буде“, нагласио је Ристановић.

Додао је да је Џафер Дева био заговорник и човек који је спроводио у дело формирање Велике Албаније, али и директно одговоран за холокауст, егзекуцију Срба и формирање СС дивизије Скендербег.

Џафер Дева и зграда у Косовској Митровици која се обнавља Фото: Вечерње новости

„Међутим, због тог свог националног рада, он се данас перцепира као национални херој међу Албанцима. Потпуно су незаинтересовани за тај други део његове биографије, његово учешће у злочинима. Инсистира се на томе да је он био национални радник и данас се слави на Косову. Његово име носе школе, улице, а сада има и свој меморијал“, рекао је наш саговорник.

Косово и даље негује неонацистичку политику, каже за Косово онлине историчар из Северне Митровице Лука Јовановић, подсећајући да је претходно ЕУ обуставила радове на обнови куће Џафера Деве, а да су то образложили тиме да је он контроверзна личност, односно „личност са неодређеном историјском улогом“.

„Најпре треба рећи да је он личност са јасно одређеном историјском улогом, личност која је од 1941. до 1943. била окупациони управник, односно у нацистичком режиму управник Косовске Митровице, а од 1943. до краја рата министар унутрашњих послова квислиншке Албаније. Значи, личност која је најпре на терену Косовске Митровице, а онда и на ширем простору тадашње квислиншке творевине, била задужена за хапшења, ликвидацију свих антинацистичких и антифашистичких елемената на терену. Значи, личност која је била задужена да спроводи политику Адолфа Хитлера“, објашњава Јовановић, додајући да се за такву личност не може никада рећи да је са неразјашњеном улогом.

Таквој личности, оцењује, није место у јавном наративу, а још мање у акцијама и пословима Европске уније која тежи ка мултикултуралности, али и борби против нацизма, односно неонацизма.

Порука је, каже, јасна – да је неофашизам у свим државама које су биле велике присталице Адолфа Хитлера данас на снази.

„То свакако не значи добро за оне заједнице и оне државе којима припадају Срби, којима припада држава Србија, односно државе и народе чланове антифашистичког блока, који никада нису неговали нацистичку политику. Свакако значи да је то опет урађено у контексту ширег и већег покрета на Косову и Метохији, односно код самих Албанаца који траје већ десетинама година, једног јачег замаха ревизије историје и историјских личности“, наводи Јовановић.

Он подсећа да су осим куће Џафера Деве у Јужној Митровици, најзначајније улице и најзначајнији споменици културе посвећени управо тим личностима које су били осведочени сарадници окупатора.

„Па ви ћете тако наћи да је Културни центар у Јужној Митровици посвећен Реџепу Митровици, односно премијеру квислнишке Албаније под нацистичким фашистичким режимом, да своје главне улице имају Бислим Бајгора, Јусуф и Бајазит Бољетинац и низ тих личности које су осведочене слуге и осведочени нацисти и фашисти“, истиче Јовановић.

Историчар Игор Вукадиновић такође оцењује за Косово онлајн да Приштина негује наслеђе и култ и Џафера Деве и свих осталих квислиншких вођа из Другог светског рата, додајући да Запад нема велики проблем са обновом Девине куће јер је „прагматичан и воли да користи разне екстремне тоталитарне идеје и идеологије за остваривање својих интереса“.

Вукадиновић подсећа да Косово има улице Џафера Деве у Приштини и у другим градовима, као и да имају улице Мустафе Крује који је био премиер Велике Албаније.

„Све су то личности које су учествовале на страни окупатора за време Другог светског рата и све оне имају ту позитивну слику и улогу у данашњем косовском друштву“, оцењује Вукадиновић.

Дева је, подсећа историчар, након рата неко време живео у Турској, Италији и различитим земљама, а онда се 1956. године преселио у Америку, где је сарађивао с америчком обавештајном службом.

„Постоји извештај из албанског Министарства спољних послова из 1968. године где се наводи да су Американци подстакли Џафера Деву да формира Трећу призренску лигу, као организацију екстремне албанске емиграције. У истим извештајима се наводи да су немачке обавештајне службе подржавале Призренску лигу, да су радиле на отцепљењу Косова од Југославије, успостављању друге албанске државе на Балкану. Сасвим је јасно да је он заправо уживао подршку и заштиту Американаца још за време живота, тако да ни овај данашњи однос није уопште изненађајући“, оцењује наш саговорник.

Према његовим речима, симболични потези попут обнове куће Џафера Деве су мање важни других потеза који се предузимају на Косову, и то интензивно у последњих 10 -12 година, али, како оцењује, „јавност често много више реагује на ове симболичне моменте, као што је Мост на Ибру“.

„То су сад главни проблеми, дакле та угрожена безбедност људи на северу Косова, осећај, напуштености. У том смислу тај Џафер Дева им је најмањи проблем, имају они много џафера дева око себе данас, и на Западу и у региону“, закључује историчар.

Драгана Савић