Kosovo Online, 29. 8. 2024, Црнобрња: Пошта Косова дала низ нетачних информација, још један покушај насилног креирања идентитета

Поштанска марка Бронзани јарац Фото: Н1

Председник Српског археолошког друштва Адам Црнобрња каже за Косово онлајн да је Пошта Косова јуче дала низ погрешних информација приликом објављивања серије поштанских маркица са фигурином „Бронзаног јарца“ и истиче да је запањен „толиком количином дилетантизма“. Он упозорава да је у питању само „кап у мору покушаја насилног креирања идентитета“.

Црнобрња подсећа да су у саопштењу Поште Косова навели да је бронзани јарац пронађен на Косову, да су навели тачно место и 1939. годину као годину проналаска и да се фигурина налази у Народном музеју у Врању, али да чињенице нико није проверио, за шта је, како каже, било потребно мање од пола сата.

„Тај предмет је нађен крајем 19. или почетком 20. века негде у околини Призрена, значи не зна се тачно место, погрешили су и место и време. Онда се зна да је био у поседу једног турског паше до 1913. године, па прелази у руке шефа поште у Призрену, да би 1973. године, када је та фигурина бронзаног јарца објављена у Врањском гласнику, гласилу Народног музеја Врање, аутор који је то писао, етнолог који је радио у Народном музеју Врање, лепо навео да се та фигурина налази у његовом приватном поседу. Значи не у Музеју у Врању. Све су погрешне информације дали“, истиче Црнобрња.

Са друге стране, он сумња да је и сама фотографија која се налази на поштанској маркици – монтажа.

„Готово идентична црно-бела фотографија је објављена 1973. у Врањском гласнику. Са друге стране, они не знају очигледно где се налази тај предмет и нису могли да направе нову фотографију. Ја да сам на месту Народног музеја у Врању, тужио би их за узурпирање ауторских права као било кога другог у свету да је то урадио“, поручује археолог.

Додаје да су овакве ствари веома опасне, јер се мало по мало гради „пирамида“ нетачних информација.

„Ова маркица са фигурином јарца је само кап у мору покушаја насилног креирања неког идентитета за који би Албанци желели да се развлачи не само од Илира, него покушавају од неолита до данас да га развлаче. Колико је то опасно можемо да видимо у великој мери лажираним историјама Балкана из савременог периода, које се појављују код еминентних издавача на Западу. То овако крене на мало, онда направите пирамиду, а то је после тешко срушити“, упозорава Црнобрња.

Према његовим речима, људи не сагледавају колике последице може да има псеудо-наука у археологији и историји, поготову ако има подршку одређених структура, „а то се очигледно дешава данас на Косову“.

Међутим, овакве ситуацију су и прилика да се укаже на нешто корисно, додаје наш саговорник.

„Народни музеј у Врању где су велике паре уложене у обнову поставке и који се налази на крајњем југу наше земље и где ви треба да имате добре и комплетне музејске поставке, уопште нема од 2017. године археолошки део поставке. Археологију тамо не можете да видите и заиста нико од лаика не може да провери да ли се тај јарац тамо налази. Са друге стране, ја се стално питам, зашто ми у Србији у нашој пошти немамо нпр. комплет винчанских фигурина на маркицама, као стално издање. Наше богато културно наслеђе би требало да видимо на таквим стварима“, закључује Црнобрња.