KoSSev, 5. 11. 2024, Засветлела кућа Џафера Деве

Џафер Дева и зграда у Косовској Митровици која се обнавља Фото: Вечерње новости

Наставићемо са извођењем радова, чак и уколико међународни партнери одустану, поручио је косовски министар културе, Хајрула Чеку, пре две године, након избијања афере када су здруженим снагама косовска влада, ЕУ и УНДП кренули у реновирање куће Џафера Деве. Ипак су тек најављене радове ЕУ и УНДП обуставили чим се у делу медија скренула пажња на биографију некадашњег сарадника нациста и протагонисте СС дивизије „Скендербег“.

Речено – учињено. Две године касније, косовско министарство културе је потврдило да је определило средства у износу од 500.000 евра за целокупну рестаурацију. Без јасног прецизирања намене објекта, саопштило је летос да им је циљ да кућа функционише „у јавној служби за заједнице“.

Недавно су објављиване фотографије здања на којем су завршени спољашни радови, што је покренуло талас одушевљења и промовисања преко друштвених мрежа албанских корисника. А потом су уследиле и негативне реакције званичног Београда, које су се чуле и на недавној седници Савета безбедности УН-а. У питању је „прање злочиначког наслеђа Деве“, поручује Србија.

За сада изостају реакције приштинских званичника, док, са друге стране, из немачке амбасаде понављају свој став – „Дева је био познати сарадник нациста и протагониста СС дивизије Скендербег – чињенице које се не могу одвојити од историје самог објекта“.

Радови на рестаурацији куће Џафера Деве вршени су у више наврата у претходним годинама. Историјат интервенција датире још од друге деценије 21. века. Потписано је више уговора, урађене хитне интервенције, али овај објекат није реновиран у целости.

Невладине организације „Културно наслеђе без граница“, која је била део у више оваквих пројеката, укључујући и садашњи, известила је још 2014. године да су тада реализовани радови на овом објекту у склопу Програма хитне интервенције 50 објеката културног наслеђа на Косову.

Овај програм је спроводила управо ова невладина организација и такође су, како су навели, били суфинансијер преко шведских државних фондова, заједно са косовским министарством културе.

Објекат је, међутим, захватио пожар 2015. године, док му је 2016. чак и претило рушење, услед решења које је донела Управа за инспекцију у Јужној Митровици. Међутим, ова одлука је у међувремену укинута, након што је, како је такође саопштило „Културно наслеђе без границе“, косовско министарство културе издвојило новац за рестаурацију.

Нови, али такође само парцијални радови, вршени су 2018. године.

Жалећи се на недовољна улагања и кашњење, ова НВО је заједно са још 50 других организација 2019. године упутила писмо косовском министарству културе са захтевом да се приступи потпуној рестаурацији овог објекта који се уједно налази на листи културног наслеђа под привременом заштитом.

Од 2023. године, објекат се налази и на листи културног наслеђа са трајном заштитом, и то под називом „Стамбена кућа Џафер Дева – Некадашња зграда старе Амбуланте“

 

Кратак пут од најаве до обуставе

И док су радови на рестаурацији у другој деценији 21. века пролазили готово неопажено за ширу јавност, то се променило 2022. године.

Почетком фебруара месеца косовско министарство културе најавило је да су отпочели радови на рестаурацији куће, наводећи да је реч о објекту који има „изузетну друштвену, културну, историјску и архитектонску вредност за цео регион“.

Пројекат рестаурације зграде израдио је тим који су чинили чланови поменуте невладине организације „Културно наслеђе без граница“, а исти је добио дозволу Косовског завода за заштиту споменика 7. октобра. 2021. године.

Из министарства су потврдили да ће се извршити замена прозора и врата, столарски радови, као и реконструкција фасаде.

Уједно су најавили која ће бити намена овог објекта, односно да ће се приземље користити као „простор заједнице за културне активности“, а да ће први и други спрат служити као канцеларија Регионалног центра за културно наслеђе у Митровици.

Тада је и саопштено да се рестаурација изводи у оквиру програма „Културно наслеђе као покретач дијалога међу заједницама и социјалне кохезије“, те да га суфинансирају Канцеларија инструмента за стабилност и мир ЕУ и косовско министарство културе, а да пројекат реализује УНДП.

„Немојте да изврћете истину о холокаусту“

Међутим, иако је све било спремно за почетак рестаурације, пројекат је обустављен свега пар дана после најављених радова. То су учинили УНДП и Европска унија, који је на овом пројекту требало да партнерски раде са косовским министарство културе.

Одлука је уследила након афере која је затресла део међународне, косовске и српске јавности, након што је, иницијално преко српских историчара, јавности указано на то да је Џафер Дева био истакнута фигура Вермахта и нацистички колаборациониста.

УНДП се правдао да није знао о коме се ради, а косовска страна је изашла са алтернативом – да кућа не мора по сваку цену да носи његово име, ставивши акценат на архитектонску вредност објекта.

Међу званичницима који су јасно указивали на биографију Џафера Деве, тада је био и немачки амбасадор на Косову Јерн Роде чиме је изазвао праву буру, уз одијум прво албанских корисника друштвених мрежа, а потом и приштинских званичника са једне стране, као и позорности међународне јавности са друге.

„Нема прања историје! Немојте да изврћете истину о холокаусту или о ратним злочинима који су починили нацисти и локални колаборационисти“, поручио је Роде, уз нагласак да је „веома забринут“.

Роде је нагласио да Немачка није против рестаурације ове куће, тј. да немају проблем са рестаурацијом историјских објеката, већ са тим што нема коментара о томе ко је био Џафер Дева. Са друге стране, подсетио је на добре праксе из послератне Немачке отварања културних установа уз јасно ограђивање од ратних злочина.

„Не рехабилитујемо историју Џафера Деве“

Он је потом доспео на удар критика и породице Џафера Деве која га је чак и тужила, као и дела јавности и појединих медија, укључујући и дела представника косовске власти, који су били „изненађени реакцијом немачког амбасадора“.

Тужбу је у међувремену одбацио суд у Берлину, према признању самог Девиног рођака

Косовски министар културе Хајрула Чеку је чак казао да је његова реакција била исхитрена.

Са друге стране, оставши при плану обнове куће, ставио је нагласак да она не мора да понесе име Џафера Деве.

Чеку је на конференцији за штампу пар дана касније поручио да дебата води порекло из Србије, те да је створена „непотребна ситуација“.

Са друге стране, поручио је да је албански народ доказао своју „антифашистичку опредељеност пружањем помоћи Јеврејима“, те да су на делу покушају да се измисли наратив како Косово пориче холокауст.

Чеку је тада подцртао да је неопходно реновирати објекат због стања у којем се налази и да Приштина „не рехабилитује историју Џафера Деве“.

Чеку је уједно казао да нема разлога да се не наставе радови чак и само уз финансирање косовске владе, уколико међународни партнери одустану.

Преизирао је да ће, након рестаурације у овој згради бити смештен Регионални центар културног наслеђа у Миторивцу, те да ће се остатак простора претворити у уметничке галерије и документационе центре.

И док је косовска влада најављивала радове на објекту, породица Џафера Деве тражила је од косовске скупштине да се имовина врати породици.

Валдет Дева, унук Џафера Деве, поднео је још 2022. године захтев председнику косовске скупштине, наводећи да је Џафер још 1940-тих година проглашен непријатељем Југославије и комунистичког режима, и да је уједно запленио имовину у његовом власништву.

Шта би са „суфинансирањем“?

Међутим, у месецима који су потом уследили те 2022. године, све је мање било медијских извештаја, али и оглашавања званичника у вези са реновирањем овог објекта.

Тако је било све до краја 2022. године када се управо овај пројекат нашао и на изгласаном буџету косовске владе, за 2023. годину.

„Министарство културе планира да се следеће године врати рестаурацији Куће Џафера Деве, пројекту који је изазвао сензацију почетком ове године“, известила је тада приштинска Коха.

Исти медиј је јуна месеца ове године писао да је кућа поново у центру пажње, те да су радови у току, али и да је на друштвеним мрежама покренута дебата о изгледу фасаде, односно да је она за неке „скандалозна“.

Новинар Шкумбин Кајтази објавио је крајем јуна фотографије куће Џафера Деве, како је изгледала пре и након реновирања, наводећи да је била лепша пре започетих радова.

„Шта је Министарство културе урадило једном од ретких објеката који су остали вредни у Митровици“, написао је.