Политика, 12. 11. 2024, Живојин Ракочевић: У Приштини нема ни примирја, ни помирења

Спомен-табла погинулим српским војницима 1912-1918. на Православном гробљу у Приштини, Дан примирја 2024. Фото: Живојин Ракочевић, Политика

Амбасадор Француске и заменик немачког амбасадора су под окриљем мрака положили венце

„Молим те да одемо до Приштине, да видимо јесу ли нам склонили споменик”, каже Оливера Илић, радница Црвеног крста. Споменик о ком говори налази се на православном гробљу у Приштини. На њему пише: „Овде леже посмртни остаци српских војника палих у ратовима 1912–18.” Прошле године је тај споменик измештен, постављен са стране и замењен новом плочом на којој пише „Француским војницима палим на Косову”, а у центар меморијала доспео је споменик аустроугарског војника Антона Досера из батерије брдских топова који је страдао 1915. године.

Уклањање споменика и прилагођавање новој реалности на Косову заједнички су извели француски и немачки амбасадори у Приштини Оливије Геро и Јерн Роде. Њихова акција изазвала је бурну реакцију породица, Српске православне цркве, политичара, медија и свих којима је ово гробље остало као једина веза са изгубљеним градом и бившим животом.

Француски и немачки амбасадори су годинама, са меморијала у Приштини на Дан примирја у Великом рату, упућивали поруке помирења, узајамне љубави и делили лекције о срећној будућности „независних држава Србије и Косова”, али је померање српског споменика превршило меру и он је под притиском морао бити враћен на хумку испод које леже стотине српских војника који су страдали у Великом рату. Заједно са њима су сахрањени и француски војници, већином пореклом из афричких колонија.

Јуче је све било прекривено тишином, а савезници се нису ни појавили на српском гробљу у Приштини. Вишегодишња пракса је по свему судећи прекинута јер ове године нико није положио ни цвет – само је Оливера Илић запалила четири свеће код „своје беле мермерне плоче”, а окађена је свака спомен-плоча која се ту налази.

Јуче ујутро је КиМ радио упутио питање француској и немачкој амбасади: да ли је обележен Дан примирја и да ли је било заједничке посете гробљу у Приштини?

Међутим, одговора није било. Само је на икс налогу француске амбасаде у Приштини пренесена објава Министарства спољних послова у којој пише да „Француска слави сећање на све оне који су, без обзира на националност, пали за Француску. Њихова храброст нас позива да радимо на миру, јединству и помирењу”.

Иако су се десетак година састајали овде и одржавали свечаности са венцима и говорима, нико никада није изговорио ниједну реч о срушеном српском гробљу кроз које су пролазили и које их је окруживало. Увек је само истицан светли пример француско-немачког помирења.

НАТО агресија 1999: Приштина, српско православно гробље после бомбардовања Фото: Архива

„Одох ја до тате”, каже Оливера Илић. Њен отац Велимир Симић сахрањен је одмах уз меморијал из Великог рата. Преминуо је у најтежим временима септембра 1999. Пробали су да га сахране иза гробљанске капеле где су му родитељи и родбина, али је то место погодила НАТО бомба, па су споменици и посмртни остаци предака, баке, деде и стрица заувек нестали у огромном црном кратеру.

Оливера стоји јуче, на Дан примирја, на његовој ивици, око ње су разбацане плоче са именима из њеног града. „Ево чика Милосава, они су Кољеншићи. Он је много волео да се игра са нама.”

У Приштини се више не играју српска деца, остало је само сећање на игру, а изгледа као и да је помирење Француске и Немачке на нашем гробљу у Приштини било само део игре у којој је нестао један град, у којој нема ни савезника ни пријатеља. Остала је само тишина на Дан примирја, који се овде изгледа није ни догодио.
Живојин Ракочевић