Политика, 16. 3. 2024, Село јунак Великог рата добило спомен-собу

Прњавор: Детаљ из спомен-собе Фото: Политика, М. Мијушковић

Због огромних цивилних жртава 1914. године и исказане храбрости, указом од 3. јуна 1934, краљ Александар Карађорђевић одликовао је Прњавор орденом Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда.

Тако високо признање једином селу у Србији нестало је током немачке окупације у следећем рату, али је ових дана орден поново стигао у равну Мачву – у виду реплике, за чију су израду заслужни мештани. Прњавор је, такође, добио и спомен-собу, која ће убудуће чувати од заборава преко 1.300 страдалника из овог места и околине у оба светска рата.

На иницијативу мештанина Дејана Васића, чији су преци страдали у Великом рату, а којој се одазвао већи број приложника, учесника ходочашћа на планину Цер 2023. године, прикупљена су средства за израду новог ордена, у потпуности верног оригиналу, и инфо-табле, који су поклоњени селу. Дарови су изложени у „Историјској соби Прњавор 1912–1918”, малом музеју смештеном под кровом месне заједнице, у којем се још налазе бројни текстови и фотографије који документују страдања села, а ту су и други аутентични предмети и одликовања из Церске битке, Солунског фронта, оба балканска рата…

– Идеја за историјску собу постојала је одавно, али нисмо имали адекватан простор. Када смо коначно добили просторију, она је била у јако лошем стању. Санирали смо је својим средствима и уз помоћ Савета месне заједнице. Онда смо кренули у реализацију музејске поставке, опет са мањком пара, али тада се појавио Дејан Васић, који је желео да помогне. Он је сакупио експонате и сва расположива документа, ја сам написала текстове, а заједно са нама радило је још тридесетак потомака – каже Даринка Рајичић, председница овдашње подружнице Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова до 1918. године.

Мештани Прњавора истичу да су велику помоћ имали од председнице друштва Драгане Јуришић, али и од својих суграђана из дијаспоре, који су се радо одазвали читавој акцији.

– Захвални смо свима који су донирали новац, али и онима који су помогли у радовима. Прњаворци су нам дали ретке, а изузетно вредне предмете, који су сада експонати у овом мини-музеју. То су ствари које су припадале њиховим прецима: чауре од пешадијског наоружања, хаубица, ордење, албанске споменице, чутурице, догледи. Овде је сада историја Прњавора у малом – наводи мештанин Веселиновић.

Поред бројних мештана, представника Друштва за неговање традиције ослободилачких ратова и градских званичника, отварању „Историјске собе Прњавор 1912–1918” у четвртак је присуствовао и Зоран Антић, државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Он је подсетио да се ове године обележава 110. годишњица од почетка Првог светског рата и победа на Церу и Колубари, али и 20. годишњица погрома српског народа на Косову и Метохији, као и 25. годишњица страдања нашег народа у агресији НАТО-а.

– Прњавор је дао немерљиве жртве, још од времена Карађорђа и Милоша. Поносни смо што једна мала месна заједница држи до свог националног достојанства и учествује у неговању традиција своје државе и свог народа. Надам се да ћемо као министарство наставити сарадњу и са градом Шапцем и са Месном заједницом Прњавор, као и са Друштвом за неговање традиције – истакао је Зоран Антић.

 
Страдања цивила описао Арчибалд Рајс

Страдања маштана Прњавора у Великом рату отпочела су 12. августа 1914. године, чим је аустроугарска војска прешла Дрину код Самуровића аде у атару њиховог села. Прва жртва је била старица Милица Петровић. Непријатељ је смрт сејао свуда куда се кретао – на удару су се нашли старци, жене и деца, јер су мушкарци били у војсци – али су најстрашнији злочини тек следили. После слома на Церу, подивљали од беса, поражени солдати светили су се безобзирно цивилном становништву.

Мештани су убијани на улици и кућном прагу, вешани су поред путева, а вршене су и групне егзекуције. У сеоској школи људи су живи спаљивани, у Милутиновића кући бачено је и спаљено 96 убијених, велика група је стрељана код железничке станице, а 109 цивила је пешке отерано према Лешници и успут ликвидирано. Страдања су престала 20. августа, када је стигла главнина српске војске и потиснула непријатеља.

У спомен-костурници, подигнутој 1922. године на иницијативу Прњаворчана и несебичним залагањем др Арчибалда Рајса, који је документовао стравичне аустроугарске злочине у Мачви, похрањене су кости 535 страдалника из овог села хероја. Зла судбина поновила се Прњавору 27 година касније, када је у село у јесен 1941. упала казнена експедиција. Више од половине кућа је спаљено, а код школе је стрељано 104 цивила.

Мирољуб Мијушковић