Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату
На Великом школском часу, централној манифестацији октобарских комеморативних свечаности у Крагујевцу, ове године је крај Споменика стрељаним ђацима и професорима у Шумарицама изведена поема „Лекције из памћења” Драгана Хамовића, у режији Небојше Дугалића. Поема је посвећена жртвама одмазде немачких окупационих трупа које су од 19. до 21. октобра 1941. у Крагујевцу и околним селима стрељале око 3.000 људи, међу њима и 300 ђака. Од 2012. године 21. октобар се обележава као Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату.
Пре Великог школског часа архиепископ крагујевачки и митрополит шумадијски Јован служио је Свету архијерејску Литургију у шумаричкој цркви, која је посвећена канонизованим Новомученицима крагујевачким.
Државну делегацију на Великом школском часу предводио је изасланик председника Александра Вучића, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Немања Старовић, а венце крај Споменика стрељаним ђацима и професорима положили су професори и ђаци Прве крагујевачке гимназије (тада Мушке гимназије), представници града Крагујевца и градова пријатеља, Војске Србије, страних амбасада и других званичних делегација.
У поеми „Лекције за памћење” Хамовић говори у име жртава нацистичке освете од пре 83 године, убеђен да „гласови мртвих нису мртви“. Из драмски компонованог моногласја издвојени су гласови ђака, професора, преживелих великана српског глумишта, свештених лица, занатлија, припадника мањинских група.
Упркос вишој и строгој наредби о стрељању, постоје изузеци, који су одступили из баналне машинерије зла и на своју руку спасили многе животе, као што је немачки војник Макс, професор славистике из Дрездена. И његов глас, чини се усамљен, стапа се у моногласје поеме „Лекције из памћења”.
Вера у живот и васкрсење у Хамовићевој поеми подстиче нас да превазиђемо неправду и да се боримо за истину, трпељивим, каткад гласним, каткад тихим памћењем. Драган Хамовић је и аутор поеме „Присутни грађани“, коју је посветио стрељанима у свом родном Краљеву, такође октобра 1941. године.
Немачке окупационе трупе извршиле су одмазду над недужним цивилима због догађаја од 16. октобра 1941. године, када су четничка и партизанска јединица заједно напале непријатељску колону на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу. Ту је убијено 10 и рањено 26 немачких војника.
Генерал Франц Беме је још 10. октобра издао злогласну наредбу о крвавој одмазди. По тој наредби, познатој као „сто за једног”, требало је за сваког убијеног немачког војника стрељати сто цивила, а за сваког рањеног педесет. Ова наредба важила је само за Србе, не за друге народе Краљевине Југославије.
„Ваш је задатак да прокрстарите земљом у којој се 1914. потоцима лила немачка крв услед подмуклости Срба, мушкараца и жена. За целу Србију створити застрашујући пример који мора погодити целокупно становништво”, осветнички је записао Беме, немачки официр кога је српска војска поразила у Првом светском рату.
Наредбу „сто за једног” у Крагујевцу је примио крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен, а стрељањима су руководили мајор Паул Кениг и капетан Фриц Фидлер, уз помоћ љотићеваца.
Ноћ уочи Великог школског часа у Музеју „21. октобар“ организована је традиционална манифестација „Бдење“, на којој је представљена Хамовићева поема, уз изложбу под називом „Логор на Београдском сајмишту (1941–1944)“, у организацији Меморијалног центра „Старо сајмиште“.
Претходно, у Првој крагујевачкој гимназији одржана је комеморативна академија посвећена ђацима и професорима ове школе који су убијени у Шумарицама, а пошта је одата и жртвама одмазде у Маршићу, Илићеву (тада Мечковац ) и Грошници.
Венци су положени и крај споменика стрељаним Србима, Јеврејима и Ромима у Багремару, затим код обележја далматинском револуционару Анти Плазибати, као и на споменик код „Громовића улаза“ у некадашњу „Заставу”, подигнутог за жртве послератног револуционарног терора који је такође однео животе многих невиних Крагујевчана.
У Шумарицама су положени венци код спомен-обележја посвећеног Словацима који су стрељани зато што су одбили да ратују против „браће Срба“ у Великом рату, а у селу Опорница одата је почаст црвеноармејцима који су погинули у борбама за ослобођење Крагујевца октобра 1944. године.
У оквиру октобарских комеморативних свечаности, у Крагујевцу се и ове године одржава традиционална музичка манифестација Октох – Октобру хододарје.
Бране Карталовић