Политика, 22. 11. 2022, Језиве ноћи на Језави

Смедерево: Помен убијенима на обали Језаве, 1944-1945. Фото: Политика, О. Милошевић

До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је крајем рата ликвидирано између 600 и 1500 људи, без права на суђење

Смедерево – Октобар и новембар пре 78 година били су црни месеци у Смедереву. На обали реке Језаве, одмах по ослобађању града, већ у ноћи с 16. на 17. октобар 1944. почела су хапшења, а потом и убијања грађана – имућнијих домаћина, свештеника, интелектуалаца, младежи и свих антикомуниста које су партизанске власти „преко ноћи” прогласиле издајницима и сарадницима Немаца.

Масовна погубљења од Народноослободилачке војске Југославије трајала су до половине новембра. Према бројним сведочењима људи су вођени кроз град у доњем рубљу са таблама на грудима на којима је најчешће писало „Ја сам народни непријатељ” и „ Ја сам ратни богаташ”. На силу отргнути од својих породица затварани су углавном у седишту Озне и у подрумима, а онда су ноћу одвођени на погубљење. Таквих, језивих ноћи крај Језаве било је, кажу, двадесетак, а у свакој је ликвидирано по неколико десетина Смедереваца. Појединачна убиства су настављена све до марта 1945. године. До данас се не зна тачан број жртава у Смедереву, али се према незваничним проценама историчара наводи да је погубљено између 600 и 1.500 људи, без права на суђење.

Нема гробова и не зна се где су жртве покопане. Годинама потом и Језава је доживела исту судбину – постала је мртва река. Али остала је асоцијација на послератне страхоте – стратиште које чува тајну језивих ликвидација. На месту њеног бившег корита, недалеко од Смедеревске тврђаве, 1991. године служен је први помен. И овог новембра служен је парастос у организацији Удружења „Језава” у присуству потомака страдалих, ПOКС-а и грађана. Поновљено је да је кривица убијених недоказана, те да је реч о репресији .

Из Удружења „Језава” годинама инсистирају да се на месту страдања подигне споменик. Уместо достојног обележја на том месту стоји само крст, а многи Смедеревци, нажалост, ни данас не знају шта се овде десило. Шта незнање и кратко памћење могу да учине, доказ је то што се данас се на овом месту одређеним данима одржава „бивља пијаца”. Сада постоји идеја да се овде направи меморијални парк, са плочом на којој би била исписана имена страдалих, а по речима Ивице Савића, председника Удружења „Језава”, не би имали ништа против да то буде меморијални парк свих жртава Другог светског рата са територије Смедерева. Међутим, градска власт има друге планове – идеја је да се на овом потесу изгради марина за пристан пловила са пратећим садржајима попут базена и хотела.

– Урађен је план детаљне регулације марине и ми смо као удружење били на презентацији, инсистирали да се он не усвоји, јер је њиме на овом месту планирана бензинска пумпа. Да би се она правила, мора да дође до укопавања цистерни, а те цистерне ће се укопавати у кости жртава које су овде стрељане. Ми као народ морамо да будемо свесни да је то историјска чињеница, да се то десило и да није измишљено. Ако је тада било лудости, то значи да тако нешто не треба да се понови, а да се не би поновило, мора да се памти – казао је Савић на помену.

Да се о жртвама деценијама ћутало, а имена нису уписана у књиге умрлих јер им је било ускраћено право на опело, написао је у својој књизи књизи „Смедеревски ратни поменик” некадашњи смедеревски протојереј Радомир Милошевић.

У Смедереву је 2002. формирана Комисија за утврђивање истине о жртвама рата, али њен век трајања свео се на две године. Сва прикупљена документација наводно је негде архивирана са ознаком „поверљиво”. Истина до данас није утврђена. Бивши градоначелник Смедерева Предраг Умичевић 2009. године изјавио да ће се заложити да комисија заврши започето, да се утврди и обелодани истина о жртвама рата и поратних дешавања. Уједно је најавио да ће након тога бити подигнуто спомен-обележје на Језави. Комисија се, по речима смедеревског професора Небојше Јовановића, неформално састајала у једном краћем периоду, али без икаквих резултата. Стратиште је и данас пусто, а усамљени крст у парку језив је и недостојан сведок страдања стотине Смедереваца.

Самртна јесен смедеревска

Професор Небојша Јовановић, аутор књиге „Самртна јесен смедеревска” сматра да је број жртава преувеличан, с обзиром на то да је у оно време Смедерево имало десетак хиљада становника.

– Побројао сам у књизи 162 имена, с тим што нису сви стрељани на Језави, а за 242 грађана Смедерева се не зна каква им је судбина, многи су страдали на другим стратиштима широм тадашње Југославије, а воде се као нестали – каже Јовановић за „Политику”.

 
Оливера Милошевић