Политика, 27. 10. 2024, ’Турски конзулат‘ отима наслеђе српског добротвора

Брчко: Задужбина Крсмановића Фото: Глас Српске

Сарајево не дозвољава да кућа у Брчком буде заштићена под правим именом „Задужбина Крсмановић“, већ траже да носи назив који никада није постојао, каже Анђелина Ошап Гаћановић

На кући чувеног српског добротвора Љубомира Крсмановића у Брчком пре око 40 година постављен је натпис „турски конзулат”, иако на том месту такав конзулат никада није постојао.

Старо здање из 19. века постало је минулих година тачка сукоба унутар БиХ због настојања да се под тим називом заштити као национални споменик. А заправо је реч о кући чувеног српског добротовора, која је поклоњена Српској православној цркви (СПЦ). Уједно, та кућа носи богату историју и културу српског народа тог поднебља у БиХ.

Наиме, кућу Љубомира Крсмановића у Брчком је направио његов деда Мићо Крсмановић. Љубомир је кућу наследио и оставио је као задужбину СПЦ у Брчком 1889. године, пре него што је отишао у Београд. Но, након Другог светског рата објекат је национализован, а 1977. извесни Одбор за револуционарне вредности тада је осмислио назив „турски конзулат”, преименовавши још 17 објекта великих српских трговаца.

„Кућа се 1984. обележава таблом на којој пише велика лаж – да је ту био смештен непостојећи турски конзулат. У 19. веку на територији данашње БиХ није постојао османски конзулат, а још мање турски. Конзулат је основан тек 1910. у Сарајеву“, испричала је за Политику Анђелина Ошап Гаћановић, представница Републике Српске у трочланој Комисији за очување националних споменика, која одлуке доноси консензусом свих чланова.

Иако је предат СПЦ, овај објекат уместо да буде очуван и обновљен, пропада због политичких опструкција и нетачних интерпретација о његовом пореклу, уједно одсликавајући историјске наслаге које се преклапају у БиХ и стално обнављају старе сукобе и тензије. Могуће да мрзовољи у Сарајеву доприноси и чињеница да породица Крсмановић из Брчког има породичне везе с Крсмановићима из Београда, који су купили једну од најзнаменитијих зграда у том граду, познату као „Крсмановића кућа“ или „Зграда протокола“, у којој је 1918. проглашено уједињење Срба, Хрвата и Словенаца и створена држава која ће касније носити назив Југoславија. Ошап Гаћановић подсећа да још од 2013. трају покушаји да кућа Крсмановића буде заштићена под називом „турски конзулат“.

„Када је Влада дистрикта Брчко изразила намеру да обнови објекат турског конзулата, приступило се изради одлуке и тада сам открила да ту није постојао такав конзулат. Од свештеника СПЦ у Брчком добила сам информацију да је постојала намера да објекат буде обновљен новцем турске агенције ’Тика’, али они нису пристали, увидевши да није реч о ’турском конзулату‘“, рекла је Ошап Гаћановић.

Каже да сва документа потврђују да је реч о објекту чији је власник била породица Крсмановић.

„Ту је и доказ који потврђује да је објекат поклоњен СПЦ. Упркос свему томе бошњачки члан комисије не дозвољава да кућа буде заштићена под правим именом Задужбина Крсмановић, већ траже да носи назив турски конзулат“, објашњава Ошап Гаћановић.

Она каже да је то постало устаљено понашање бошњачких историчара.

„Стављена је табла да је ту био некакав турски конзулат и стављене су неке године када Турска није ни постојала, јер је у БиХ још увек било Отоманско царство. У том објекту је била Прва српска школа, Први српски вртић и Прва српска читаоница – тако су се дословно звали – а сада се настоји преименовати уз аргументе да на то ’треба да се навикнемо’.

Сама кућа је смештена међу петнаестак значајних палата у Српској вароши у Брчком, која је настала 1820. око Цркве Светог Ђорђа досељавањем богатих српских трговаца из Херцеговине, али чак и то настоје преименовати у ’варош’, ту целу заштићену област са укупно 45 објеката напредног грађанског друштва из 19 века. Службеници у комисији су својевремено припремили одлуку о проглашењу куће Крсмановића као заштићеног објекта под називом ’турски конзулат’ и избрисали сву српску заоставштину из образложења. Непрестано нам долазе идеолошки предлози одлука“, испричала је Ошап Гаћановић.

Српске цркве би да прикажу као јеретичке и богумилске

Ошап Гаћановић је навела да се историја настоји превредновати и код стећака у Невесињу. „Колега је радио те стећке, али сам запазила да за период средњег века недостају описи. Позивао се на неке научне изворе, тврдећи да су то јеретички стећци.

Када сам отворила изворе на које се позивао, нашла сам његове реченице, али су изостављени делови да су у периоду настанка стећака ту владали Немањићи и да је то био део Хумске државе, као и то да је ту владао Растко Немањић.

Постоје кредибилни истраживачи који су јасно указали на то да у стећцима нема ништа јеретичко, да су преплети на њима исти као у Охриду, Никшићу и да су православни, али све се то брише, а некропола покушава прогласити јеретичком. У позадини је само наставак идеолошког инжењеринга и прављења неке босанске нације настале на темељу тобож јеретичке, то јест богумилске заједнице”, испричала је Ошап Гаћановић.

Она каже да је наука недвосмислено потврдила да је ћирилицу у Босну, узимајући немањићку круну, донео Твртко са својим писарима из двора Немањића, али се, ипак, од стране Сарајева инсистира на наводно засебној босанској ћирилици, што су теорије које су потпуно распршене средином минулог века.

„Сви знамо да се ради о српској средњовековној редакцији, писму које се користило на двору Немањића и да је та ћирилица иста као на свим стећцима у Србији, Далмацији и деловима Хрватске до које сежу стећци, али не престају настојања да се покаже да је то другачије писмо од српске ћирилице. Све је то континуитет који видимо и на примеру „Крсмановића куће”, истакла је Ошап Гаћановић. Она каже да то понекад поприма бизарне примере, као што су покушали да за манастир Завала и Цркву Свете Петке у Херцеговини „објасне” да је настала на основу јеретичког празновања ‒ петка.

„Реч је о манастиру СПЦ за који имамо пресуду из доба Турака да припада манастиру Завала, ако је то уопште потребно иком разумном доказивати. Али кроз рад комисије покушавају да провуку апсурдне тезе како би следећим генерацијама оставили неки траг да је православна имовина наводно била јеретичка, као што су покушавали са Чајничким јеванђељем које приказују као спис наводно босанске провенијенције. Све што покушавају нису безазлене намере”, истакла је Ошап Гаћановић.

 
Младен Кременовић