Мој филм је необичан, јер је сценарио за њега практично написао сам Курт Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера пре 80 година, каже Данко Васовић, аутор документарно-архивског филма којег је пријавио за Кански фестивал
А онда је дошао најужаснији део од свега од којег се свима заледила крв – жена је почела да вришти снажно и дуго и стотине су се јавиле на њен позив. Мушкарци, жене и деца бацили су се зверским интензитетом на наше редове. Чинило нам се као да смо присутни тренутку формирања исконске људске хорде, са људима који нас јуре у таласима, намерни на самоуништење и без памети од сваког страха. Њихова лица су била зверска, припадала су заиста нижој раси…
Ово је цитат из оригиналног новинског извештаја објављеног у „Зидојче цајтунгу” у јулу 1942. године, са потписом прослављеног немачког ратног репортера Курта Нехера који се јављао са терена. Тај терен је био Козара, ти мушкарци, жене и деца са „зверским лицима која припадају заиста нижој раси” су били локални српски народ (побијено 13.000, а 68.000 одведено у усташке, немачке и норвешке логоре), ускоро и партизани (од 3.500, преживело је њих 1.900), а ти „наши редови” на које су се „они бацали са зверским интензитетом” били су припадници немачких и усташких војних јединица под командом генерала Фридриха Штала (командант 714. пешадијске дивизије Вермахта) и Анте Павелића. Реч је о немачкој „Операцији Козара”, једном од најкрвавијих злочиначких догађаја током Другог светског рата, са ознаком „г” (геноцид). Ускоро ће бити тачно 80. година од битке на Козари.
Овај и други ратни извештаји Курта Нехера чувају се у Националном архиву САД у Вашингтону, део и у берлинском Архиву, а део педантно током рата камером сниманих „Сликописа НДХ” чува се у Архиву Југословенске кинотеке. Највише на основу „Сликописа” под бројем 38, новинар и публициста Данко Васовић – аутор књиге „Валдхајм” и документарног филма „Валдхајм – скривено зло” (истрајно се бавио демистификовањем улоге бившег генералног секретара УН и аустријског председника Курта Валдхајма у ратним дејствима у западној Босни) – још пре пет година је снимио документарац „Од ратног дописника Курта Нехера”, о чему је тада писано на страницама „Политике”. Рад на постпродукцији дуго је био одлаган због личних и породичних разлога аутора, али је у јануару ове године Васовић коначно све завршио и филм званично пријавио за учешће на 75. Канском фестивалу.
Реч је о једночасовном филму на енглеском језику и отуда под називом „By Kurt Neher War Correspondent”. За „Политику” Васовић сада каже да оригинални Нехеров извештај „прате оригиналне слике снимљене камером НДХ” и да се захваљујући „оригиналним усташким сликописима јасно види Курт Нехер с бележницом у рукама”. На оригиналној целулоидној траци остали су забележени почетак операције, састанак и руковање генерала Штала и Павелића, полазак са загребачког колодвора, долазак у Костајницу и извођење борбених операција којима је Нехер био присутан.
– Трагајући за доказима учешћа Курта Валдхајма у крвавим ратним операцијама на тлу Југославије током Другог светског рата, прегледао сам сате и сате оригиналног снимљеног материјала и „Сликописа НДХ” који се чувају у нашој Кинотеци и још тада сам уочио често присуство једног човека, обученог у одело и са бележницом у рукама, који у стопу прати немачког генерала и официре, стално нешто записујући, онако педантно како Немци умеју. И тада сам коначно успео да дешифрујем ко је он – Курт Нехер, најбољи немачки ратни дописник из времена немачког Трећег рајха. Ја сам, дакле, тада тражећи једног Курта налетео и на другог Курта и одмах сам се сетио да сам у Националном архиву САД у Вашингтону, проучавајући немачка документа која су се тицала Козаре, прочитао и тај Нехеров ратни извештај под насловом „Битка на Козари” – каже Данко Васовић и додаје: „Мој филм је необичан јер је сценарио за њега практично написао сам Нехер, а снимила га је најбоља усташка камера.”
Иначе, „јунак” Васовићевог документарно-архивског филма је још током Другог светског рата објавио две књиге – „Србија, Грчка, Крит без непријатеља” (1941) и (коауторски) „Наша борба на Балкану” (1942), после рата је био новинар ЦДФ телевизије све до пензије и писац још неколико књига („Северна Африка не налази мир”, „Војник и технологија”) и више „Годишњака Луфтвафе”.
Како филм „Од ратног дописника Курта Нехера” говори о аутентичном историјском али и филмском открићу, аутор Данко Васовић се нада да ће га 75. Кански фестивал (програм „Кански класици”), за који је уредно пријављен и регистрован, прихватити и приказати. Резултат пријаве биће познат у априлу, после званичне париске конференције на којој ће бити обелодањен комплетан програм овогодишњег Канског фестивала…
Дубравка Лакић