Политика, 5. 6. 2023, Записи о српским породицама којих више нема у подчичавском крају на Космету

Црква у селу Врница, Вучитрн Фото: Политика, из књиге „Српска гробља и уништени споменици у селима Врница и Мијалић код Вучитрна на Косову”

О мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима на КиМ неуморно годинама прикупља податке хроничар Бранко Радеч

Хроничар Бранко Радеч неуморно годинама прикупља податке и фотографије о селима око Вучитрна на Космету, о мештанима, њиховим обичајима, страдању, присилном одласку, надгробним споменицима. Све што је сазнао уобличио је у четири од пет написаних књига – монографија. Последње две, објављене 2022. и 2023. у издању Културно-просветне заједнице Србије, јесу „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову” и „Српска гробља и уништени споменици у селима Врница и Мијалић код Вучитрна на Косову”.

Радеч, који напомиње да је редовни читалац „Политике”, каже да је у књизи „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову” користио у значајној мери архиву нашег листа у вези са борбом против качака (1923–1924). У тим годинама „Политика” је извештавала о борби Војске Срба, Хрвата и Словенаца против Качака – албанских побуњеника. Унутрашња потреба да забележи шта се у тим селима дешавало навела га је, како каже, да годинама мукотрпно сакупља све ове податке и пише.

„Отишао сам из тог краја 1975. Моја фамилија је остала до 1999. године. Желео сам да отргнем од заборава постојање Срба на том простору. Радио сам три-четири године на прве две књиге. Претраживао сам и у Архиву Србије и по интернету, користио сам и турски попис из 1455. године. Члан сам српских родословаца и ту сам налазио податке. Био сам упоран и нашао да се моје село Дрваре као и Врница и сва та села око Вучитрна помињу још у 14. веку, када није било пола градова у Србији. Књиге су битне за Србију али посебно за Космет, за места где нема више Срба. У подчичавичком крају више нема Срба, остали су само трагови од споменика”, указао је наш саговорник.

Главни и одговорни уредник Библиотеке „Хроника села” КПЗ Србије Петар Арбутина истакао је да је монографија „Подчичавичка села око Вучитрна на Косову” „богатство наслеђа садржаја и људи који би били заборављени”. Додао је да је она још један драгуљ и да не претерује када каже да је село „нешто што објашњава, одређује, нешто што нас чини народом”. Проф. др Даринка Вучинић је у рецензији навела да је овом књигом Радеч сачинио значајно дело на трагу великог Цвијића и знаменитог професора Лукића. Како је оценила, писац је урадио важан „национални задатак, да се не заборави памћење завичаја, историја народа и краја из којег је поникао.

Разваљене и миниране гробнице и споменици

Књига „Српска гробља и уништени споменици у селима Врница и Мијалић код Вучитрна на Косову „ретка је, можда и јединствена спомен-књига о споменицима. Податке о поломљеним и уништеним споменицима упокојених Срба и Црногораца након ратних сукоба 1999. године аутор је добио од мештана расељених, а који су обишли гробља.

Први део књиге обухвата значај надгробних споменика – порушених и који полако нестају. Други део садржи ’личну карту’ споменика пописаних по азбучном реду из којих села потичу упокојени. Аутор је сваки споменик, а који је порушен или поломљен, на папиру реконструисао како је у стварности постојао. Навео је име, презиме, датум рођења и умирања, ставио фотографије које је могао да прибави, а уписане су и понека анегдота о преминулом, чиме је оплеменио књигу”, навео је издавач. Рецензент проф. Миладин Распоповић истакао је да је Радечова књига „врло упитна и врло опасна за западне фалсификаторе историје који желе да свет на Балкану, пре свега Србе, прилагоде својим инстинктима и незајежљивости”.

„Ови простори били су попришта многих битака и страдања. Некима се не зна место на којем су издахнули. Многи нису дочекали да почивају поред својих најближих. Неких гробова одавно више нема. Заслужују да се остави траг да су постојали, и да их се на различите начине сећамо. Књига Бранка Радеча о гробљима у Врници и Мијалићу на Косову писани је траг о породицама које су се рађале и умирале у времену које је прошло и простору који лагано сакрива њихове белеге. Уместо њихових надгробних плоча ова књига постаје њихов заједнички споменик”, навела је, између осталог, у поговору др Драгана Ранђеловић, виши научни сарадник.

Радечу је недавно уручена Захвалница КПЗ Србије за допринос „Хроници села” и посебних издања. Радеч каже да није стао и да и даље вредно пише. Објављена је Енциклопедија знаменитих Срба и Црногораца са Косова, па је одлучио да он сам приреди књигу о успешним, мање познатим људима као и страдалницима из подчичавичког краја. Пописао је, навео је, све породице и њихове чланове.

Јелена Филиповић