Политика, 6. 8. 2024, Сведочанство и сећање на злочине и трагедију Пребиловаца

Пројекат Храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима Фото: СПЦ

У августу пре 83 године почињен је масакр у Херцеговини у којем је убијено око 5.000 Срба, чији су посмртни остаци поново минирани почетком протеклог рата у акцији ХОС-а и ХВО-а

Бањалука – Херцеговачко место Пребиловци код Чапљине једно је од четири најстрадалнија села у свету у Другом светском рату, где су усташе показале сву своју монструозност и нечовечност како 1941, тако и 1992. године, рекао је председник Републике Српске Милорад Додик поводом тродневног обележавања 83. године од овог злодела.

Сећање на један у низу злочина почињених у време НДХ, која је имала политику истребљења српског народа, организује се на датум када су усташе 1941. године зверски убиле више од 850 мештана у Пребиловцима, углавном жена и деце, и бациле их у јаму у Шурманцима, недалеко од Међугорја.

Синоћ је у у Дому културе „Свети краљ Милутин” у Пребиловцима отворена стална изложба „Пребиловци 1941” Музеја жртва геноцида из Београда. Како су претходно навели из тог музеја, реч је о првој сталној поставци ван граница Србије. Њени аутори су Јасмина Тутуновић Трифунов, Предраг Лозо, Драгослав Илић и Никола Радосављевић. Изложба приказује 22 паноа с фотографијама, документима, сведочењима „о августу 1941. као и о предратним, ратним и послератним Пребиловцима”.

„У зору 4. августа 1941. усташе, дојучерашње комшије, напале су село у којем су биле углавном жене, деца и старци. Бестијално иживљавање над незаштићеним женама и девојкама, а посебно недужним девојчицама трајало је неколико часова” рекао је Додик. Он подсећа да је једина преживела из зграде основне школе, у којој су били затворени, била Мара Булут, која је сведочила да су усташе вадиле бебе из колевки, разбијали њихове главе о зидове учионица и набијали на бајонете пред очима њихових мајки, док су учитељицу Стану Арнаутовић више пута силовали њени бивши ученици Хрвати.

Пребиловци: Од 37 Српкиња на овој фотографији (1939), хрватски усташки Илиндански покољ 6. августа 1941. преживело је њих 5 Фото: Архива

Након злостављања и мучења усташе су потом пребиловачке Србе пребациле у силос код села Тасовчића, одакле су сутрадан, 5. августа, транспортовани до села Шурманци, где су остали до јутра, мучени и малтретирани, без капи воде и хране.

„У раним јутарњим часовима 6. августа измучене пребиловачке Србе, њих више од 500 који су неким чудом преживели сва мучења, усташки злочинци довели су до јаме Голубинке, где су их пуних шест сати живе бацали у јаму”, истакао је Додик.

Масовна убиства су се наставила и у наредна два дана. Довођени су људи из околних села. „Укупно месец дана је трајало злостављање, мучење, тортура, иживљавање и покољ, да би усташе на крају етнички потпуно очистиле Пребиловце, а потом населиле хрватске породице и промениле назив у Ново Село”, навео је Додик.

Од око 1.000 становника Пребиловаца, колико их је било уочи Другог светског рата, тортуру, која је трајала од Илиндана до краја августа 1941, преживеле су 172 особе, углавном мушкарци, само четири удате жене и мали број дечака и девојчица. Мушкарци су преживели јер су у време злочина били у војсци. Нападачи су насрнули на потпуно незаштићене људе.

„Јама је постала вечни дом за око 5.000 Срба из Пребиловаца и околних села”, истакао је Додик.

Извештаје о усташком иживљавању слала је у матичне централе и италијанска војска.

Херцеговачке јаме су деценијама после злодела биле забетониране. „Откопавање тринаест јама почело је 1990. године, а кости херцеговачких српских страдалника сахрањени су на данашњи дан 1991. поред храма у Пребиловцима. Међутим, повампирене усташе поново су убиле убијене Србе, који су и мртви сметали злотворима, па су у јуну 1992. минирале крипту с костима убијених Срба.

После повратка Срба у Пребиловце 2000. године, пронађени остаци костију пребиловачких мученика су сакупљени и сахрањени у обновљеној крипти Храма Васкрсења Христовог, где су коначно нашли свој смирај и спокој”, нагласио је Додик.

Наиме, у јуну 1992. припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу с више од 4.000 посмртних остатака. СПЦ је 2015. године канонизовала жртве Пребиловаца и доње Херцеговине.

Светозар Шарић са породицом 1938. године. Илиндански покољ преживео је само Митар, дечак са качкетом Фото: РТ Балкан

Додик је истакао како не постоји ниједан народ на свету осим Срба који је, нажалост, имао своје Пребиловце, Гаравице, Стари Брод, Крагујевац, Јасеновац, Шушњар, „Олују” и „Бљесак”, сарајевски егзодус, Кордун, Крајину и Лику, Братунац и Подриње… Обележавање је почело у недељу у Пребиловцима предавањем о теми „Бедем памћења” игумана манастира Подмаине Рафаила (Бољевића). Игуман је навео да кости сведоче тајну спасења.

„Та централна тајна спасења у цркви представља темељ нашега живота, а видимо да је баш она нападнута вирусима заборава, немара, лености. Без сећања ништа не можемо волети, ценити и другима предати”, рекао је игуман Рафаило.

Младен Кременовић