Возућа Фото: Глас Српске
У Другом светском рату на том подручју убијено је око 1.560 Срба, међу којима је било више од 400 деце, а током последњих ратних сукоба, углавном у нападима муслиманских ратника, страдало је 459 српских цивила и војника
О масовном страдању српског народа у Возући, у данашњој федералној општини Завидовићи, током Другог светског рата и последњег одбрамбено-отаџбинског сведочиће и спомен-капела у српском повратничком насељу Стог. Темељи за њену изградњу су освештани и постављени су у порти Храма Светог Ђорђа, на месту масовне гробнице Срба страдалих у офанзиви коју је тзв. Армија РБиХ, уз помоћ НАТО снага, извела од 10. до 24. септембра 1995. године.
На унутрашњим зидовима спомен-капеле биће, како то објашњава председник грађевинског одбора Зоран Благојевић, уклесана имена свих српских жртава из Возуће из Другог светског рата и одбрамбено-отаџбинског као и називи јединица Војске Републике Српске која је у грађанском рату у БиХ бранила то страдалничко место.
У Другом светском рату, напомиње он, на том подручју убијено је око 1.560 Срба, међу којима је било више од 400 деце, а током последњих ратних сукоба у Возући је, углавном у нападима муслиманскох ратника, страдало 459 српских цивила и војника. Посмртни остаци 129 страдалих нису још увек пронађени.
Благојевић, који је и председник Завичајног удружења Завидовићана Добој, за „Политику” каже како су Срби и у Другом светском рату били врло наивни па су „и 1942. године одбили понуду да се наоружају и одбране од муслиманско-хрватских снага јер су веровали и мислили да ће бити поштеђени, али нажалост није било тако”.
Градњу спомен-капеле у насељу Стог, на месту масовне гробнице у којој су пронађени посмртни остаци 21 жртве муслиманских злочина, од којих је 17 било обезглављено, помаже финансијски, између осталих, и председник Републике Српске Милорад Додик. У краткој беседи на освештању темеља, парох завидовићки Зоран Живковић рекао је да ће капела „бити достојно обележје за присећање на све који су страдали, али су живи пред лицем Божјим”.
Током четрнаестодневног напада на српску Возућу у септембру 1995, у коме је учествовало 23.000 муслиманских ратника Другог и Трећег корпуса тзв. Армије РБиХ, а међу којима су били и озлоглашени припадници одреда „Ел муџахедин”, убијено је 459 бораца Војске Републике Српске и цивила. Са својих вековних огњишта протерано је 1.920 српских породица са 7.680 чланова. Опљачкано је и до темеља спаљено 30 српских села. Злочиначким походом на Возућу окончано је протеривање и етничко чишћење српског народа с тог простора, започето 1992. године.
За монструозне и најстравичније злочине над српским борцима и цивилима пред Судом БиХ осуђени су само бивши ратни команданти тзв. Армије РБиХ Расим Делић и Сакиб Махмуљин, који је командовао Трећим корпусом и коме су били потчињени и муџахедински ратници. Делић је осуђен на три године робије, а Махмуљин на осам. Он је одмах, након што му је почетком априла изречена правоснажна пресуда, уз знање свих надлежних побегао у Турску на, наводно, лечење из које се није још увек вратио, иако је за њим расписана Интерполова потерница.
Душанка Станишић
