Глина: Крст на спомен-костурници ликвидираних Срба са Баније и Кордуна, први пут после 81 године, 12. 5. 2022. Фото: РТРС, Срна
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, након чега је срушена црква
Комеморација жртвама усташких злочина из 1941. у глинском храму Рођења пресвете Богородице одржана је у Глини у организацији Српског народног већа и Антифашистичке лиге који су затражили враћање старог назива спомен-дома.
У ноћи на 31. јули 1941. године у глинској цркви је, речено је на скупу, убијено неколико стотина српских цивила, а пре тога је у мају и касније у августу извршен погром над Србима, након чега је црква срушена. Организатори су истакли да је реч о једном од највећих усташких злочина изван система логора смрти.
Скуп је одржан јуче испред Хрватског дома, објекта саграђеног 1969. на месту срушене цркве, који се до 1995. звао Спомен-дом жртвама фашизма. Учесници су затражили враћање старог имена.
Шефица Документе Весна Тершелич је, говорећи у име Антифашистичке лиге, подсетила да је Хрватска прошле године председавала Међународним савезом сећања на Холокауст и изразила разочарање учињеним.
„Доста сам очекивала од тога, кораке у правом смеру, према памћењу, према враћању спомен-плоче и повратку имена спомен-дома, али се то није догодило“, рекла је Тершелић.
Упозорила је да се у Хрватској избегава да говори да је над Србима током Другог светског рата извршен геноцид.
Председник Српског народног већа (СНВ) Милорад Пуповац напоменуо је да то место злочина не може не бити место посебног пијетета и изразио наду да ће власти искористити скорашњу реконструкцију зграде Хрватског дома да би се преименовао.
Напоменуо је да то здање у регистру Министарства културе и медија има статус меморијалног места страдања цивила у парохијској цркви, али да се то не види у стварности, као и да је недостојно држава насталих распадом Југославије да злочине не признају.
„Недостојно је Хрватске да се обнављају и настоје нормализовати подсећања на усташки режим, као што је коришћење усташког поздрава у јавном животу“, поручио је Пуповац.
Специјални изасланик председника Србије за решавања питања несталих с Хрватском Веран Матић рекао је да се комеморација одвија „без неких већих тешкоћа, али прилично усамљено, неслужбено“, пренела је Хина.
Навео је да би повратком имена згради локалне власти показале „приврженост слободарству, уставном патриотизму и антифашизму“.
