Ћирилица, отимање српске баштине, илустрација Фото: РТ Балкан, Милан Милричић, ATAImages
Одредбе које су оспорене дефинишу појам рода који наш Устав не познаје
После решења Уставног суда којим се обуставља примена Закона о радној равноправности, док се не утврди његова усклађеност са Уставом, отвара се низ питања о томе како ће се овај проблем разрешити.
Уставни суд је дао Народној Скупштини, односно Одбору за законодавна питања, рок од месец дана да доставе мишљење, али поступак утврђивања уставности може бити настављен и без тога.
У решењу Уставног суда, које је донето на Видовдан ове године, а које су „Новости“ добиле не увид, као спорно наведено је питање да ли одредбе оспореног закона испуњавају стандарде којим се обезбеђује остваривање начела владавине права, правне сигурности и једнакости свих пред Уставом и законом.
Уставни суд је оценио да би „у примени оспорених одредбама Закона могле наступити неотклоњиве штетне последице за субјекте на које би се казнене одредбе примењивале“.
Током поступка Уставни суд је утврдио да оспорени закон прописује родну равноправност и дефинише појам рода који Устав не познаје, као и утиче „на саму суштину зајемченог права на равноправност полова“.
Тако је констатовано да „законодавац стандардизовани тип српског језика не сматра родно осетљивим језиком“, па је за Уставни суд спорно питање да ли предмет законске регулативе може бити прописивање обавезујућих правила у области науке о језику и да ли језик (било српски, било националних мањина), који се по својој природи непрекидно развија и мења, може бити ограничен и наметнут императивним законским одредбама.
„Обавеза употребе родно осетљивог језика према оспореном Закону односи се на органе јавне власти и послодавце у области образовања и васпитања, науке и технолошког развоја, као и средства јавног информисања, који су према Закону о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма и Закону о службеној употреби језика и писма обавезни за службену употребу српског језика. С обзиром на то, поставља се питање да ли наведени субјекти треба паралелно да користе оба језика, и то један језик који је стандардизован и други који индивидуално креирају са циљем промовисања равноправности и утицаја на мишљење, ставове и понашања у оквиру језика којим се служе. Законодавац, при том, стандардизовани српски језик не сматра родно осетљивим“, пише у решењу Уставног суда.
С обзиром на то да је Закон прописао обавезну употребу родно осетљивог језика на којима се остварује настава у образовном систему или јавно информисање, Уставни суд је поставио питање да ли се овим законом може мењати стандардизовани језик националне мањине, имајући у виду да је то често службени језик у другом државама.
У решењу које је потписала Снежана Марковић председник Уставног суда указано је да је појам родно осетљивог језика опредељен и као средство којим се утиче на свест оних који се тим језиком служе у личном и професионалном животу, укључујући промене мишљења, ставова и понашања, па се намеће да ли се наведеним одредбама ограничавају слобода мисли, савести, уверења, као и слобода мишљења и изражавања.
„Ако Уставни суд донесе одлуку да је Закон о родној равноправности неуставан, помоћи ће остваривању женских права“, уверен је адвокат Миленко Радић из чије канцеларије је упућена прва (од осам) иницијатива за покретање поступка о уставности оспореног закона.
Према Закону о равноправности полова, који је престао да важи 1. јуна 20212, када је почела примена спорног закона, мушкарци и жене су равноправни. По Закону о родној равноправности она више није била жена, већ небинарни облик који је изгубио сва дотадашња права. Уколико би се мушкарци изјаснили као жене, имали би иста права као оне.
Радић каже да не би било негативних последица уколико би се оспорени закон ставио ван снаге.
„Сва права људи гарантована су Уставом и мноштвом других закона. Штетне последице примене Закона о родној равноправности су заустављене, а у случају да престане да важи поново ћемо имати Закон о равноправности полова, а жене ће поново имати своја права“, указује он.
Подсећа да се Одбор за законодавна питања Скупштине Србије изјаснио позитивно о спорном закону 2021. када је усвојен.
„Три године је прошло, питање је шта ће сад да каже. Њихово мишљење и за и против неће обавезивати Уставни суд. Чак и да ништа не напишу, моћи ће да се оконча поступак. Притисци из иностранства су велики, али уверен сам да им судије неће подлећи“, поручује Радић.
