У Србу је данас обиљежен Дан устанка народа Хрватске у Другом свјетском рату, а недалеко од Споменика устанку одржан је и скуп десничара на чије провокације полиција није реаговала.
Обиљежавање дана устанка организовали су Српско народно вијеће (СНВ) и Савез антифашистичких бораца и антифашиста Хрватске, чији предсједник Фрањо Хабулин је истакао да, иако је Хрватска данас пуноправна чланица ЕУ, у њој постоје снаге које желе да укину права мањина, саопштено је из СНВ-а.
Хабулин је рекао да је Хрватска јединствена у оквиру својих граница и да исти закони који важе у једној регији, вриједе и у другој и да нема разлога да се исти односи према националним мањинама какви се граде у Истри и још неким регијама не граде и у осталим дијеловима Хрватске – од Далмације, преко Лике, Кордуна и Загреба, Међимурја, Мославине до Вуковара.
„Уколико не будемо градили такве односе, имаћемо тек формалну демократију чији ће садржај бити искључиво радикално десне оријентације, односно фашистички“, упозорио је Хабулин, док су из даљине допирали звукови са контраскупа.
Предсједник СНВ Милорад Пуповац рекао је да су се учесници обиљежавања Дана устанка данас окупили због истог разлога као и устаници прије 74 године – да би имали мир у својим домовима и мирно живјели са сусједима у држави у којој ће владати закони једнаки за све.
„Умјесто да држава троши новац за друге ствари, она их троши на десетине полицајаца који морају обезбјеђивати скуп људи који мрзе, који би хтјели да протјерују, који су јуче рекли да је ово Пуповцу задњи скуп… Умјесто да државе предузме нешто према таквима, она штити нас као да смо у резервату. Али ми резерват не прихватамо јер то није слобода“, истакао је Пуповац.
Он је раније данас на мјесном гробљу у Србу одао почаст погинулим партизанима из Далмације.
„Окупило смо се овдје и наставићемо се окупљати из године у годину како бисмо рекли да је величање рата опасано за изградњу мира, те да је опасна национална искључивост и нетрпељивост, каква се развија у Хрватској и другим дијеловима бивше Југославије“, навео је Пуповац.
Замјеник начелника општине Грачац Милан Танкосић рекао је у обраћању на скупу да су се на овом мјесту окупили да одају почаст устаницима и устанку народа Хрватске против окупације, а поготово Доњег Лапца и Срба, мјестима која су прва била погођена геноцидном политиком НДХ.
„Данас, много година послије поновно свједочимо нестанку људи са овог подручја, гдје млади одлазе тражећи посао, а стари одумиру са сваким сљедећим даном. Неко се потрудио да нам узме дио будућности због свог богаћења и при томе претварајући друштвено власништво у свој ратни плијен“, навео је Танкосић.
Предсједник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић подсјетио је да се у Србу 27. јула 1941. догодио масовни народни устанак који није био подстакнут првенствено идеолошким разлозима, већ страшним злочинима које су усташе Макса Лубурића починиле над стотинама људи из личког краја, углавном над дјецом, женама и старцима.
„То што би требало да буде далека историја враћа се данас као острашћени ревизионизам историје. Не зато што су откривене нове чињенице, него зато да се лажима и измишљотинама релативизира злоћудност покрета као што су нацизам или усташтво, једном ријечју фашизам“, поручио је Пусић окупљенима.
Из СНВ наводе да је и ове године је у организацији А-ХСП-а уз одобрење полиције одржан скуп четрдесетак учесника који су носили хрватске заставе, од којих су неке имале шаховницу с првим бијелим пољем.
„Окупљени, које је полиција оградила на дијелу пута подно споменика, међусобно су се путем разгласа поздрављали усташким поздравом `за дом спремни`, а у говорима су истицали да је Јасеновац био радни логор у којем је страдало свега 400 особа. С друге стране, тврдили су да је у јамама Велебита, гђе је 1941. основан логор Јадовно, пронађен тек један леш“, наводе из СНВ-а.
Из Вијећа додају да полиција није реаговала на овакву врсту говора нити на обиљежја којим су се окитили.
Обиљежавању Дана устанка присуствовали су представници локалних вијећа српске националне мањине, чланови антифашистичких удружења и делегација Амбасаде Србије у Хрватској са отправником послова Босом Продановић на челу.