РТРС, Спутњик, Танјуг, 27. 6. 2024, У Београду откривен споменик српској хероини Милунки Савић

Споменик Милунки Савић у Београду Фото: РТРС, Танјуг Сава Радовановић

У Београду је данас откривен споменик Милунки Савић, а том приликом премијер Србије Милош Вучевић поручио је да је, захваљујући тој српској хероини, читав свет могао да разуме колико Срби цене и љубе слободу.

„Престони град Београд, постављањем овог споменика, враћа мали део дуга жртви и херојству Милунке Савић. Њен ратни подвиг служиће будућим поколењима као пример јунаштва, пожртвовања и љубави према слободи, према народу своме. Захваљујући Милунки Савић, читав свет је могао да види снагу родољубља српске нације, да разумеју колико Срби цене и љубе слободу. Нека је вечна слава и нека се памте сви подвизи Милунке Савић“, изјавио је Вучевић.

Оценио је да је Први светски рат представљао време страшног суда и голготе, али и васкрса српског народа.

„У вртлогу сурове борбе, поред мушкараца, на бојно поље смело су ступиле и неустрашиве Српкиње. Њихова храброст, пожртвовање и несебичност оставили су дубок траг у војној историји“, изјавио је Вучевић.

Док су њихови мужеви, браћа и очеви били у рововима, додао је премијер, српске жене су преузеле на себе терет одржавања породице и целог друштва.

Указао је и на то да је бугарски окупатор током Првог светског рата сматрао да су Српкиње „живи центар српског духа“, као и да су сматрали да су жене највећи фактор „србизма“.

Оценио је да српском народу нису потребни јунаци из научне фантастике, филмова и стрипова, јер улицом српских градова ходали су и ходаће, како је истакао, див јунаци, чије подвиге и дела не могу да опишу ни најбољи писци епске фантастике.

Премијер је закључио да се захвално српство данас, подижући овај споменик, сећа неустрашиве ратнице Милунке Савић.

Министар културе Никола Селаковић рекао је да је Милунка Савић у себи сабрала све најбоље вредности нашег народа, племенитост, хуманост, родољубље, храброст и човекољубље.

„Милунка Савић није име и презиме, Милунка Савић је систем вредности, то је систем коме се овај народ напокон враћа. То је систем вредности коме треба да тежимо, то је систем вредности на који треба да се угледамо“, поручио је Селаковић.

Указао је да је Милунки на споменику, у једној руци пушка, а у другој девојчица, па је подсетио је да је Милунка, поред своје кћерке, усвојила још троје деце, као да и да је подигла 32 сирочади.

Будућим мајкама, министар је послао поруку.

„Учините добро дело и дајте кћеркама име Милунка. Сачувајмо и то лепо српско име од заборава, а тако ћемо сачувати и у својим срцима чувати тај систем вредности коме је припадала, за који се борила и који је стварала, наша велика Милунка Савић“, рекао је Селаковић.

У оквиру церемоније, оркестар Гарде Војске Србије интонирао је државну химну „Боже правде“, а споменик је освештао епископ Алексеј.

Државној церемонији откривања споменика присуствовали су и начелник Генералштаба Милан Мојсиловић, заменица градоначелника Београда Весна Видовић, државни секретар у Министарству спорта Марко Кешељ, директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон, потомци Милунке Савић, велики број грађана, представника војске, цркве, ветерана.

У оквиру церемоније одржан је и културно-уметнички програм.

Споменик је откривен уочи Видовдана, рођендана Милунке Савић.

Споменик се налази на углу улица Браће Јерковић и Мештровићеве, на општини Вождовац, у којој је Милунка Савић провела последње године живота.

Споменик је откривен уочи њеног рођендана, а аутори споменика су Зоран Ивановић и Јелена Атанасковић.

Српска хероина Милунка Савић (1892-1973) се као добровољац борила у Балканским и Првом светском рату од 1912. до 1918. године и била је пример смелости и јунаштва.

Била је четири пута рањавана у борбама за слободу отаџбине и постала је најодликованија жена Великог рата.

Носилац је седам одликовања међу којима су војничка златна Карађорђева звезда са мачевима, Златна медаља за храброст „Милош Обилић“, француска официрска Легија части…

Њено јунаштво поштовали су адмирал Емил Гепрат, генерали Морис Сарај, Франше д’Епере, краљ Александар Карађорђевић, војвода Живојин Мишић.