РТРС, Срна, 25. 2. 2023, Средњовјековни Сарандапорски љетопис у Земаљском музеју

Земаљски музеј у Сарајеву Фото: РТРС, СРНА

Град Источно Сарајево спреман је да помогне процес дигитализације и конзервације Сарандапорског љетописа, ријетке средњовјековне литургијске књиге са љетописом, старе седам вијекова, која се од средине 19. вијека налази у Земаљском музеју у Сарајеву, изјавила је историчар Свјетлана Самарџија које је, бавећи се средњовјековном црквеном историјом, наишла на ову врло значајну књигу.

– Као докторант и стипендиста Митрополије црногорско-приморске, у разговору са блаженопочившим митрополитом Амфилохијом сазнала сам за постојање ријетке рукописне књиге познате као Сарандапорски љетопис, названу по манастиру Светог Јоакима Осоговског, у народу познат као Сарандапор (четрдесетбродица). Ту информацију је знао мали број људи, а ја сам сазнала да се стари рукопис налази под инвентурним бројем 9 285 Е 543 у Земаљском музеју у Сарајеву – појаснила је Самарџија.

Када је ријеч о заштити културно-историјског насљеђа, она је напоменула да је Град Источно Сарајево у сврху меморијализације и културе памћења изузетно значајних чинилаца током прошле године отпочео низ активности с циљем очувања и промоције историје средњовјековног периода.

Препознајући приоритет систематизације и каталошког прегледа средњовјековних рукописа у оквиру свог истраживачког рада, Самарџија, која је медиевиста и докторант, наишла је на врло значајну литургијску књигу са љетописом.

Према њеним ријечима, пут рукописа од манастира који се налази на сјеверу Македоније до Сарајева до данас је непознаница.

У међувремену, упокојио се митрополит Амфилохије, а интересовање Самарџије је, каже, преусмјерено на истраживање и писање докторске дисертације повезане са сакралном топографијом средњовјековне Зете.

– Почевши рад на меморијализацији и култури памћења са дивним људима који ме много пута својим ријечима подсјете на ријечи блаженопочившег митрополита, започела сам коресподенцију са Библиотеком Земаљског музеја и директором који је и сам медиевиста. На крају ми је допуштено да погледам строго чувани рукопис, али не и да извршим било какав вид истраживања. Како год, од митрополита сам научила – ако је исправан чин за који се борим, врата ће се отворити сама – навела је Самарџија.

Оно што је видјела, каже она, оставило је без ријечи.

– Лијепе дрвене корице са кожним повезом криле су Литургију исписану црквенословенским језиком, док се при крају налази за историчаре веома битан Љетопис исписан старословенским писмом, веома читко и уредно – описала је она.
ПОДАЦИ ЉУБОМИРА СТОЈАНОВИЋА И РУКОПИСНА ХРОНИКА ЋИРА ТРУХЕЛКЕ

Литургију је током инвентуре описао Ћиро Трухелка који је својевремено био кустос Земаљског музеја. Он наводи да је Литургија, највјероватније, из 14. вијека, док је Љетопис дописан накнадно, највјероватније, у 16. вијеку.

У својој Рукописној хроници из почетка 16. вијека, Трухелка биљежи да је Литургија писана на хартији лијепим писмом. „Наш Земаљски музеј посједује стари рукопис, такозвану Литургију, а на крају исте књиге привезана су два поглавља“, наводи се у рукопису, а Трухелка записује да писца кроз текст нигдје није могао да препозна и да је књигу даровао скопљански митрополит Теофан Герасиму игуману увачког манастира, 1690. године.

Самарџија напомиње да је за њу, као историчара, веома значајна чињеница да је рукопис настао у манастиру Светог Јоакима Осоговског, који се подвизавао у временима када су се у тим крајевима подвизавали и чувени подвижници – Јован Рилски, Прохор Пчињски и Гаврило Лесновски.

Манастир су више пута походили, помагали и обнављали српски владари из лозе Немањића, нарочито Свети краљ Милутин и његов син Свети Стефан Дечански. У овом манастиру се замонашио и Исаија Серски /око 1350/, чувени подвижник српски и светогорски старац.

Занимљиво је да се овај манастир помиње у списима цара Калојана /1196 -1207/. У Карловачком љетопису из 1505. године наводи се да је српски краљ Стефан Урош Други Милутин /1282-1321/ дао изградити цркву посвећену Светом Јоакиму Осоговском. Године 1330. српски краљ Стефан Урош Трећи Дечански /1321 -1331/ боравио је у манастиру прије Битке код Велбужда.

Турски султан Мехмед Други Освајач /1444-1446 и 1451-1481/ боравио је у манастиру 1436. или 1463. године прије свог војног похода на Босну. Ту је 1489. године умро игуман манастира Арсеније.

НАРОДНА ПРЕДАЊА

У народним предањима помиње се да су мошти Светог Јоакима Осоговског „запањиле“ велику османску војску. Османски војници су у једном од похода украла свете мошти из манастира и том приликом – занијемили.

Како је записано у предањима, султан у Цариграду, након што га велики везир обавијести о догађају, заштити манастир својом царском инсигнијом, која се још налази изнад манастирских врата, а иста таква је и у Хагија Софији у Истанбулу.

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКА УПОЗНАТА СА ЉЕТОПИСОМ

Милена Мартиновић, конзерватор савјетник у цетињском Народном музеју и врстан познавалац Цетињског љетописа, навела је да је и бугарска научна јавност упозната са старим рукописом и да га помињу у више књига и текстова.

Мартиновићева, у оквиру Међународног научног скупа о Црнојевићима и везирима Бушатлијама, организованог 2017. године под покровитељством Митрополије црногорско-приморске, помиње Сарандапорски љетопис, те истиче значај његове дигитализације за разумијевање посебне групе љетописа које је прикупио српски историчар Љубомир Стојановић, међу којим су и Кијевски и Цетињски љетописи.

Интересантна одлика према којој се, како истиче Мартиновићева, хроника разликује од данас познатих дјела истог жанра, јесу додате приповијетке о преобраћању Бугара и Руса.

ГРАД ИСТОЧНО САРАЈЕВО СПРЕМАН ДА ПОМОГНЕ КОНЗЕРВАЦИЈУ И ДИГИТАЛИЗАЦИЈУ

Самарџија, која је и запосленица Градске управе Источно Сарајево, нагласила је да је Град спреман да помогне процес дигитализације и конзервације Сарандапорског љетописа свјестан значаја овог дјела, како за лингвисте и за историјску науку, тако и за очување културно-историјског насљеђа.

Према њеним ријечима, Град Источно Сарајево упознат је са радом Библиотеке Земаљског музеја у Сарајеву, пожртвованошћу конзерватора и библиотекара који предано раде на очувању историјске грађе и историјских извора, те се нада да ће наићи на разумијевање надлежних и овај важан документ заједно сачувати од заборава.

– Блаженопочивши митрополит је знао говорити да је смисао нашег рада када наше дјело даје вишеструк плод, а мислим да конверзација и дигитализација једног оваквог рукописа непроцјењиве вриједности може имати вишеструку добит. Зато сам заиста срећна када видим колико је људи који се интересују за рукопис, а много их је који су сазнали за његово постојање путем медија – рекла је Самарџија.