РТРС, Танјуг, 13. 5. 2024, Милетић: Заташкавање злочина у Јасеновцу, брише се идентитет страдалих

Ускочка шума: Рекогнистицирање дела логорских јама Фото: Вечерње новости, књига „Концентрациони логор Јасеновац“, Антуна Милетића

Југословенски и српски историчар Антун Милетић оцијенио је да су заташкавање и лажна тумачења масовних злочина у Јасеновцу и НДХ данас достигла такав ниво да ће на крају изгледати као да су Срби сами вршили геноцид над Србима.

Он је за Политику казао да је тешко прецизно навести број свих жртава на територији НДХ, али да је ипак успио по имену и презимену да дође до 80.500 жртава у Јасеновцу, што, како наглашава, није никако коначан број.

– У Јасеновцу је уклесано, али без навођења националности, 83.000 жртава. При томе, логор је почео да ради у августу 1941. године а претходно је већ много људи ван овог простора убијено и постоји списак – рекао је Милетић, иначе и члан историјске комисије Раселовог суда за Југославију, некада дугогодишњи сарадник и пријатељ академика Владимира Дедијера који му је посветио своју књигу „Ватикан и Јасеновац“ због његовог рада на историји овог концентрационог логора 1941-1945.

Милетић је нагласио да је успио да дође до податка да је евидентирано 27 жељезничких транспорта у Јасеновац и да је на основу броја вагона у композицијама од неких 24-25, дошао до броја од најмање 146.000 жртава само у логору Јасеновац.

– А гдје су друга стратишта и најтежи злочини, рецимо Глина у којој је убијено 700 људи у цркви, па убијени у Травнику, Лепоглави…Највећи логор прије Јасеновца био у Госпићу. А само Јадовно било је једна дубока рупа, преко 30 метара и ни до данас није до краја истражено ко је све страдао. Уз све то протјерано је око 250.000 људи. Тешко је и сабрати све те размјере ужаса на територији тадашње НДХ – рекао је он.

Усташе су на Градини, како је додао Милетић, спаљивале тијела, односно по хиљаду и више стављали на ломачу или су када су сахрањивали по 100, 200 људи засипали кречом и водом и то је све изгорјело.

– Ни власт касније није то баш истражила. Испитано је свега 20 одсто површине од 210 километара квадратних тог стратишта – рекао је историчар.

Милетић је нагласио и да никада неће заборавити то што су га оптужили пред комисијом Савезног извршног вијећа и због Курта Валхајма јер су тврдили да је фалсификовани документ потекао из Архива.

– Хтели су да ме оптуже али су се преварили. Показали су ми документ објављен у Шпиглу наводно из Архива и ја им из џепа извадим документ да је Валдхајм ратни злочинац и кажем да је то што је Шпигл објавио био фалсификат. Ми смо сва срећа микрофилмовали грађу – рекао је он.

Навео је и да је био оптужен да је нанио велику штету и да је оклеветао Јосипа Броза Тита, а он је Валдхајма одликовао.

– Валдхајма су највише теретили за двије акције, Дрина 1942. године и за Козару. Он је у њемачки логор на Сајмишту у Београду предао 5.700 људи. Испаштао сам послије због телеграма и саслушаван, али сам зато после свега написао књигу Брзојавка за Валдхајма – рекао је Милетић.