Изасланик предсједника Републике Српске, Миладин Драгичевић, положио је вијенац у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда гдје су прије 76 година усташе Црне легије Јуре Францетића звјерски убиле 6.000 Срба из источног дијела БиХ.
У знак сјећања на убијене Србе, руже у ријеку Дрину бацили су пјесник Матија Бећковић, предсједник Пододбора Владе Републике Српске за обиљежавање значајних историјских догађаја Велимир Дуњић, потпредсједник Одбора Владе за његовање традиције ослободилачких ратова Душко Милуновић, народни посланик Вукота Говедарица, начелници општина Подриња, Херцеговине и Сарајевско-романијске регије, као и представници удружења проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата и грађани са подручја ових општина.
Освештан је и темељ Спомен-музеја у Старом Броду.
Претходно је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом са свештенством служио парастос у Спомен-комплексу Стари Брод код Вишеграда.
Усташке јединице, предвођене Јуром Францетићем, покренуле су у прољеће 1942. године офанзиву са намјером да протјерају и побију српско становништво из источног дијела БиХ. Срби са подручја Сарајева, Сокоца, Олова, Кладња, Рогатице, Хан Пијеска и Вишеграда у збјеговима су кренули ка Дрини, тражећи спас у Србији.
У Вишеграду италијанска војска није дозволила народу да пређе преко ћуприје, па су збјегови кренули низ Дрину према селима Милошевићи и Стари Брод, гдје се налазила скела. Усташе су стизале збјегове и на најокрутније начине вршиле покоље над српском нејачи.
Од половине марта до 2. маја 1942. године страдало је више од 6.000 жена, дјеце и стараца, а најмасовнији покољ догодио се на православни празник Младенце 22. марта 1942. године. У Старом Броду је 2008. године подигнуто обиљежје, а у плочама од камена уклесана су имена убијених.
О злочину, зарад братства и јединства, у Југославији прећуткиваном, од 2008. године сведочи скромно спомен-обележје, и они ретки који су чудом избегли смрт. Тог марта 1942, Црна легија Јуре Францетића до обала Дрине је прогнала све српско из 273 босанска села и вароши, и ту је почео масакр.
Из наше породице, овде је страдало двадесет и петоро“, каже Милорад Ћебић из Рогатице.
Ристо Боровчанин из Сокоца наводи да су људи, када су схватили да се опасност приближава, почели масовно да скачу у Дрину.
Покољ су, тек на молбу Милана Недића, зауставили Немци, који су патролним чамцима стигли до Старог Брода.
Према речима књижевника Матије Бећковића, Стари Брод је „Титаник“ за који нико не зна, иако је, како истиче, у Дрини подављено више него у Атлантском океану, на броду за који зна читав свет.
Око осам хиљада људи је тог пролећа избегло у Србију, у Рачански срез, а Јуре Францетић је свом поглавнику Анти Павелићу послао чутурицу дринске воде уз поруку да је „сретан што може да јави да хрватске усташке пушке сада чувају повијесну хрватску границу на Дрини“. За злочин у Милошевићима и Старом Броду никада нико није одговарао.