Поликастро: Бисте председника савезничких влада у време пробоја Солунског фронта Фото: Википедија/Alexmilt
Код меморијалног комплекса Поликастро у Грчкој, на месту где се налазила команда Солунског фронта одата је почаст ратницима који су својим животима платили високу цену победе у Великом рату.
Крај монументалног споменика погинулим ратницима интониране су химне Србије, Грчке, Француске, Русије и Велике Британије, а у част страдалих у пробоју Солунског фронта испаљени су и плотуни.
Пре церемоније полагања венаца, служен је помен страдалима током војне офанзиве, која је имала пресудан утицај на завршетак рата.
У име Србије венац је положила делегација Министарства за рад, запошљавање, социјална и борачка питања предводјена државним секретаром Зораном Антићем и делегација Министарства одбране и Војске Србије.
Меморијални споменик у Поликастру, удаљеном око 40 километара од Солуна, откривен је 1977. године. Претходно су ветерани и поштоваоци традиција Великог рата из држава које су ратовале против Централних сила 1972. основали Унију земаља савезница за неговање борачких традиција.
Спомен-обележје земљама победницама замисао је ратног пилота Саве Микића, а дело је Солунца, архитекте Александра Секулића. Споменик од белог мермера, налази се на парцели која је припадала Христосу Карафодоросу, а коју је он уступио за његово постављање.
На свакој страни петоуганог здања, која симболише једну земљу савезницу, уклесан је натпис на пет језика: “Херојским синовима Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке, који су се, верни завештањима својих предака, борили на овим местима и пали за слободу и светски мир од 1916. до 1918.
У непосредној близини споменика постављене су и бисте премијера Србије, Француске, Италије, Велике Британије и Грчке у време Првог светског рата – Николе Пашића, Аристида Брајана, Виторија Емануела, Дејвида Лојда Џорџа и Елефтериоса Венизелоса.
Обележавање 108. годишњице пробоја Солунског фронта почело је у уторак 23 септембра комеморативном свечаношћу у луци Гувија на острву Крф где су се средином јануара 1916. године пошто су преживели Албанску голготу искрцали први српски ратници.
Лола Ђорђевић
