Рудари отети у руднику Белаћевац (КиМ) Фото: Политика
Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић, председник Удружења страдалих Срба из Хрватске Суза Драгана Ђукић и директор фондације „Визуелни архив српског страдања“ из Бања Луке Денис Бојић потписали су Оквирни споразум за спровођење националног пројекта за српски народ на подручју бивше СФРЈ,
Пројекат укључује бомбардовање 1999. године и проналажење и осветљавање судбина киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији од 1998. до данас.
Како је наводено на конференцији за новинаре у Медија центру, циљ тог споразума је да се сниме сва доступна сведочанства о страдањима Срба на простору бивше СФРЈ од почетка 90-тих година прошлог века, обједине, дигитализују и представе целом свету.
Директор фондације „Визуелни архив српског страдања“ Денис Бојић рекао је да та фондација покушава да сними сва могућа доступна сведочанства и све исповести из првог лица страдалих Срба са територија земаља бивше Југославије.
„До сада није постојала ни једна институција која је ово страдање третирала обједињено са жељом да се оно дигитализује, да се сведочанство сниме и да се представе апсолутно читавом човечанству. Наша идеја, наша мисија и наша обавеза јесте управо то да сви заједно, уједињени кроз организације, кроз институције, покушамо снимити свако доступно сведочанство у страдању српског народа, ма где се налази припадник који може да сведочи о томе“, рекао је Бојић.
Како је рекао, тај пројекат се ради под покровитељством председника Републике Српске Милорада Додика.
„Желимо да на територији Републике Српске и Србије оформимо више филмских центара у којима ће се снимати изјаве, односно сведочанства људи о страдању Срба. Све те изјаве биће дигитализоване, стављене у једну заједничку архиву, дигитални архив српског страдања, и биће понуђене не само српском народу, већ и читавом човечанству“, рекао је Бојић и додао да је од почетка ратних дешавања на простору бивше Југославије збирно је погинуло и нестало више од 50.000 Срба.
Део фотографија отетих Срба на Косову и Метохији Фото: Спутњик, Лола Ђорђевић
„Тај број подразумева укупан број свих припадника различитих војних формација, полицијских формација и цивила. Највише их је, нажалост, на територији Републике Српске“, рекао је Бојић.
Председник Удружења породица киднапованих и несталих лица на КиМ Верица Томановић рекла је да је са КиМ протерано око 250.000 Срба, и поред присуства 50.000 војника КФОР и истакла да постоји шири спектар одговорности међународне заједнице на КиМ.
„КФОР није истраживао отмице, илегална места притвора. УНМИК је знао за трговину органима, али за монструозне злочине нико није одговарао. Од 2008. године одговорност за истраге преузима ЕУЛЕКС. Ни он није испунио свој мандат. Никада нисмо сазнали њихове резултате истрага, посебно о наводима наведеним у извештају Специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија. Саветодавна комисија за људска права УН на КиМ и Амнести Интернешнл су утврдили да су отмице и убиства била на националној основи на КиМ“, истакла је Томановићева.
Виши саветник начелника Одељења за нестала лица Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије Љиљана Крстић изјавила је да, откако је питање несталих лица увршћено у дијалог Београда и Приштине, решавање судбине несталих лица потпуно је заустављено, а да је задњи састанак Радне групе за нестала лица Београда и Приштине одржан 16. априла 2021.
„Прошле године у Охриду прихваћена је Декларација о несталим лицима. Искрено смо се надали да ћемо, у складу са том декларацијом и заједничком комисијом, наставити са радом тамо где смо се пре више од три године зауставили. Да пробијемо ту блокаду која је изазвала Приштина, али је Приштина показала да то не жели“, рекла је Крстић.
Додала је да, када је у питању Приштина, зависимо од њих, јер су се сукоби дешавали на простору КиМ.
„Тамо су вршени злочини, тамо су илегални затвори, тамо су архиве како тзв. ОВК, тако и архиве других међународних организација које су у то време биле присутне на том простору. И на жалост, немоћни смо у свему томе да истрајемо, ма колико се трудили, јер не можемо да превазиђемо блокаде и баријере које су изазване од стране Приштине“, рекла је Крстић.
Председница Координације српских Удружења породица несталих, погинулих и убијених лица на подручју бивше Југославије Мирјана Миодраг Божин рекла је да је прошло 33 године од првих нестанака на простору бивше СФРЈ, а да се још увек, према евиденцији Међународног комитета Црвеног крста, тражи 9.750 особа.
