Срна, 21.6.2015, Служен парастос за 24 Срба из Ратковића

СРЕБРЕНИЦА, 21. ЈУНА /СРНА/ – У сребреничком селу Ратковићи служен је парастос за двадесет четворо Срба, већином цивила, међу којима шест старих и болесних жена, које су муслиманске снаге из Сребренице и околине масакрирале и побиле на данашњи дан 1992. године.

Парастос је служен код споменика који су својим страдалим сродницима и комшијама подигли преживјели мјештани. Они су се данас, као и сваке године на данашњи дан, окупили и одали пошту сродницима и комшијама и прислужили свијеће за покој душа настрадалих.

Цвијеће су положиле делегација Борачке организације, као и делегација Срба запослених у Скупштини општине.

Обиљежавање 23 године од страдања овог села и његових становника прилика је да се преживјели Ратковићани окупе и друже, барем једном у години, јер још немају услова за повратак будући да им куће нису обновљене и да није изграђен пут до овог села око 40 километара удаљеног од Сребренице.

Јаке муслиманске снаге у рану зору 21. јуна 1992. године упале су са више страна у удаљено сребреничко село Ратковиће, убијајући незаштићене цивиле, пљачкајући и палећи све што су затекли. У овом селу муслиманска војска свирепо је убијала жене, старце, слијепе и глувонијеме, а потом их спаљивала у њиховим кућама.

Милена Станојевић побјегла је у оближњи шумарак и, захваљујући сумраку и магли, остала жива. На кућном прагу убили су јој мужа Станоја, а оца Обрена Богићевића заклали пред кућом.

„Пуцали су са свих страна. Када су ушли, почели су да кољу, пљачкају и пале све што су стигли. Оне које су затекли у кућама убили су и запалили. Ми смо скривени слушали ужасне крике и јауке наших сродника и комшија које су клали, сјекли и убијали тупим предметима“, присјећа се Милена тог ужаса.

Слично говори и преживјели Томислав Живановић који је успио побјећи из куће када је почела пуцњава и захваљујући добром познавању терена скривао се и повлачио кроз шуму и растиње према братуначком селу Факовићи.

Преживјели Срби присјећају се да је око пола пет ујутро почела пуцњава, узвици урликање и лупање неким металним предметима са свих страна око села. Причају како су чули узвике „Алаху егбер!“, „Хватај их живе!“, „Кољи редом – не троши муницију!“ …

Они који су успјели да се спасу спремни су да свједоче о томе шта су видјели и чули, јер за овај, као и за све остале злочине почињене над Србима у средњем Подрињу, нико није кажњен. Мјештани Ратковића не вјерују у правосудне органе БиХ и истичу да починиоце злочина једино може стићи Божија правда.

За ратни злочин над Србима у Ратковићима били су оптужени Ибро Јакубовић и Хусо Салиховић, али их је Окружни суд у Бијељини ослободио, образлажући такву одлуку недостатком поузданих доказа да су они починили злочин.

Предсједник сребреничке Борачке организације Гојко Симић каже да се никада неће одустати од захтјева да се починиоци злочина над Србима у овом и осталим сребреничким селима процесуирају.

„Срамота је за правосуђе БиХ да за 23 године још није изречена ниједна пресуда за бројне злочине почињене над Србима у сребреничкој општини, гдје су муслиманске снаге из Сребренице почеле етничко чишћење у априлу 1992. године уништавајући и убијајући све што је српско“, рекао је Симић.

Он је подсјетио да су у општини Сребреница, прије Ратковића, злочини над Србима почињени и у селима Осредак, Гнона, Пећишта, Виогор, Ковачице, Чумавићи, Студенац, Ораховице, Карно и у још неколико заселака као и у неколико братуначких села и да нико за убијене Србе у тим селима није одговарао. Сви убијени, наводи Симић, били су цивили.

Преживјели српски народ из тих села је побјегао, а сва имовина је опљачкана и попаљена.

Ратковићи су на данашњи дан 1992. године потпуно спаљени и уништени. Од око 60 кућа и 200 становника у овом селу обновљене су само три у којима повремено живи петоро људи. Те куће обновљене су средствима Владе Републике Српске.

Да је ту постојало велико село свједочи још понека зидина која није потпуно зарасла у шибље и остругу, дјелимично обновљено сеоско гробље као и споменик подигнут страдалим мјештанима.

Браћа Димитрије и Милан Станојевић рекли су новинарима да им је Влада Републике Српске обновила кућу у том селу, али да још нису створени услови за живот.

Обиљежавање 23 године од страдања и одавање поште убијеним Ратковићанима организовао је Одбор за обиљежавање значајних датума страдања српског народа Сребренице.