СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима

Спомен, илустрација Фото: Фонет

БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе „Михајло Пупин“ из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије.

„Изложба под називом Историја има име, лице и причу резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју“, рекао је новинарима ученик Мирослав Томић.

Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је претходио страдањима, о неким догађајима који су се збивали и раније и који су довели до рата.

Изложба садржи различите плакате, свједочења, приче и људске судбине које су се дешавале у логорима.

„На подручју Бијељине живјело је много Јевреја који су били носиоци културе у овом граду, а њихова судбина је тужна јер су готово сви ‘истријебљени’, буквално су нестали током Другог свјетског рата“, рекао је Томић.

Он је додао да је уз Јевреје, српско становништво током рата страдавало, те да су неке породице комплетно нестале, а, каже Томић, забиљежено је и да су многи утицајни људи послати у логоре из којих се никада нису вратили.

Томић је истакао да је истраживање о геноциду и жртвама било свеобухватно, да је у њему учествовао цијели разред потпомогнут представницима Музеја и школом, али да је тиме „тек загребана површина“.

Професор српског језика Татјана Ђурић рекла је да је ова изложба настала као школски пројекат на часовима српског језика и књижевности, након читања књиге „Употреба човека“ Александра Тишме.

„Књижевност нас је, као што је и њена сазнајна улога, одвела до истраживања података о прошлости нашег града, наших породица, те смо трагајући за њима открили много људских прича, што нам је и био циљ“, истакла је Ђурићева.

Она је додала да отуда и јеста назив изложбе Историја има лице, име и причу јер, каже Ђурићева, страдали током Холокауста и геноцида над Србима у НДХ нису били бројеви.

„Они јесу, нажалост, у статистици историчара претворени у бројеве, а нико не открива ту људску причу“, рекла је Ђурићева и додала да су ученици покушали да је, бар дијелом, открију.

Ученици су, објашњава она, најприје трагали у својим породицама, откривали личне породичне историје, али каже, нажалост, о већини страдалих нема никаквог свједочанства.

„За неке, међутим, смо и пронашли. Истраживали смо у Угљевику, у селу Забрђе, и тамо пронашли преживјелу у покољу 13. СС ‘Ханџар дивизије’ 1944. године. То је бака Јелка Вуковић, која данас слави живот и има чукунунучад“, рекла је Ђурићева.

Она каже да је циљ истраживања био да се открију начини на које су људи у том времену зла преживљавали, а не да се покажу начини убијања, којих је било безброј, јер не славимо смрт, већ откривамо приче преживјелих, приче свједока тог зла, приче оних који су говорили у име свих који су пострадали у масовним гробницама.

Школски пројекат истраживања података о жртвама Другог свејтског рата са подручја Семберије и Мајевице започет је у фебруару ове године на часовима српског језика и књижевности, с циљем да се открију имена, лица и приче невино страдалих у логорима смрти или током директног терора фашистичке убилачке идеологије и злочиначке политике.

Датум отварања изложбе је и сјећање на пробој логораша из концентрационог и логора смрти Јасеновац, који је симбол страдања у НДХ, 22. априла 1945. године.

Усташе су своје жртве у потпуности лишили идентитета прије него што су их убили, а након тога су њихова тијела закопали у масовне гробнице.

Били су то мушкарци, жене, дјеца са идентитетом, које су фашисти хтјели затрти.

Ученици чевртог разреда Техничке школе „Михајло Пупин“ открили су идентитет и људску причу, јер страдали, понављају, нису бројеви, већ људи који су имали своје име, лице, породице, жеље, сјећања, планове…

Зато је, истичу, важно вратити имена и лица убијених људских бића, зато је важно испричати њихову причу, зато је важно изградити културу сјећања.

Изложба ће бити отворена до 28. априла.