Јама Јагодњача, Ржни до Фото: СРНА
Навршиле су се 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу код Љубиња.
Више од 100 Срба са десне стране Попоповог поља усташе су у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године након мучења бациле у јаму Јагодњачу у Ржаном долу.
Убијање и покољ су наставили све до Видовдана над недужним Србима домаћинима са лијеве стране Требишњице, које су њихове комшије Хрвати и муслимани на превару хватале по њивама, ораницама и у својим домовима.
Највише су страдали мушкарци, међу којима је било и дјечака, из села у Поповом пољу Величана, Дубљана, Галичића, Дријењана, Драчева, Мркоњића, Завале, Равног, Пољица и других, а осим њих у јами су страдали и многи Срби из Стоца, Чапљине, Берковића и других мјеста.
Они су, према свједочењима потомака, углавном у јаму живи гурнути, послије мучења, а били су и везани и у жице и ланце.
Посмртни остаци више од 200 страдалника из јаме Јагодњача који су свирепо убијани, извађени су и сахрањени 90-их година прошлог вијека у спомен-костурници у Величанима.
Родбина страдалника сваке године долази код јаме Јагодњача и стијене са насликаним Бијелим анђелом како би се на годишњицу страдања присјетила свирепо убијених предака и одала им почаст.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Мучење и звјерско убијање више од 200 Срба, углавном младића, које су 1941. године починиле њихове комшије, усташе из сусједних села у Поповом пољу и бациле их у јаму Јагодњачу код Љубиња представља организовани систем злочина према Србима из Херцеговине с циљем потпуног и систематског истребљења српског народа на овом простору, изјавио је данас Срни историчар Бранислав Јокановић.
„Tо је и више од злочина и најтужније је што су то углавном радиле њихове комшије из хрватских села са обода Попова поља, а предводиле су их усташе које су дошле из Босне, који су претходно направили такве злочине и у Гацку“, рекао је Јокановић поводом 83 године од великог злочина над Србима из села Поповог поља и околине када су усташе за седам дана убиле више од 200 Срба, мушкараца од 14 до 80 година, звјерски их мучиле и бациле у јаму Јагодњачу.
Он је објаснио да је све плански урађено и припремљено, наводећи да је то био органозовани систем злочина према Србима у Херцеговини, с обзиром на то да су хватали мушкарце и то млађе с циљем потпуног и систематског истребљења Срба.
„Прво су их везали жицом, а затим конопима двојицу до 10 њих у групи и одвели на јаму. Онда би их гурали уз помоћ џелата, ударали маљем једног или двојицу првих, после чега би свих 10 падало у јаму безданицу, јер би први повукли у амбис и остале. Након тога многи су били живи, а потом су по њима бацали бомбе“, навео је Јокановић, говорећи о овом гнусном злочину над недужним Србима.
Јокановић је подсјетио да је тог 23. јуна 1941. године група Срба кренула да обрађује своју земљу, јер су радови каснили те године, будући да се вода касно повукла из Попова поља, па се тог јутра у пољу затекло око 200 махом младих људи.
„Група усташа се тог јутра спустила низ Котезе, предводили су их у то вријеме већ озлоглашени Виде Жутац, познати усташа из Равног, затим Јуре Бороје и Леон Tогонал, остављајући уз пут засједе да блокирају излазе из села Величана, Мркоњића и Дубљана“, навео је Јокановић.
Према његовим ријечима, када су мјештани видјели да се усташе приближавају многи су покушали да се спасавају скачући у воду, али су сви ухваћени, повезани и одведени у школу у Величанима, гдје је било сабирно мјесто.
„Усташе су се тада послужиле и лукавством јер су неке пустили кућама, рекавши им да дођу сутрадан на договоре. И сви који су послушали и били наивни, иако су им супруге говориле да не иду, спроведени су са затвореним невиним људима који су већ били у школи у Величанима, повезали су их и повели ка јами“, додао је Јокановић.
Он је рекао да је, према свједочењу преживјелих са јаме, начин везивања био исти као и што су десетак дана раније те исте усташе радиле на јами Капавици и Пандурици у Љубињу.
Јокановић је подјетио да су од 168 ухваћених у Поповим пољу, три Србина успјела да побјегну и преживе.
У јаму Јагодњачу у Ржаном долу код Љубиња прво су усташе након мучења бациле више од 100 Срба са десне стране Поповог поља у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године, а убијање и покољ су наставили све до Видовдана над недужним Србима домаћинима са лијеве стране Tребишњице, које су њихове комшије Хрвати и муслимани на превару хватале по њивама, ораницама и у својим домовима.
Највише су страдали мушкарци, међу којима је било и дјечака, из села у Поповом пољу Величана, Дубљана, Галичића, Дријењана, Драчева, Мркоњића, Завале, Равног, Пољица и других, а, осим њих, у јами су страдали и многи Срби из Стоца, Чапљине, Берковића и других мјеста.
Они су, према свједочењима потомака, углавном у јаму живи гурнути, послије мучења, а били су и везани и у жице и ланце.
Посмртни остаци више од 200 страдалника из јаме Јагодњача који су свирепо убијани, извађени су и сахрањени деведесетих година прошлог вијека у спомен-костурници у Величанима.
Родбина страдалника сваке године долази код јаме Јагодњача и стијене са насликаним Бијелим анђелом како би се на годишњицу страдања присјетила свирепо убијених предака и одала им почаст.
