Срна, 25. 8. 2024, Обиљежене 83 године од усташког злочина над Србима у Трнопољу [Мапа]

Спомен, илустрација Фото: Фонет

У спомен-подручју Заједнице у Трнопољу данас су обиљежене 83 године од страдања 400 жртава усташког терора, цивилног становништва у љето 1941. године на једном од првих стратишта поткозарског народа у Другом свјетском рату.

У цркви Свете мученице Марине служена је литургија, а потом и парастос испред споменика усташким жртвама на којем су, осим два Украјинца, имена српског становништва десетак поткозарских села.

У засеоку Заједнице, у Трнопољу код Приједора усташе су од 31. јула до 2. августа 1941. на најсвирепији начин убиле више стотина Срба с овог подручја и неколико Украјинаца.

Драгомир Гаврановић, потомак седам страдалих чланова породице, нагласио је да су сјећања на звјерски убијене претке и данас врло болна.

„Треба да се поштују жртве недужних људи које је неко својом накарадном политиком одвео са жетве и овдје мучки убио“, рекао је Гаврановић новинарима.

Градоначелник Приједора Слободан Јавор изјавио је да су усташе на овом мјесту убиле много недужних цивила само зато што су били Срби.

„Заједнице су мјесто гдје је историја крвљу исписана, и то је трагичан период који никако не смијемо и не можемо заборавити, а младе генерације треба да знају шта се овдје дешавало“, рекао је Јавор.

Он је додао да ће, док год се долази на оваква мјеста и прича о том времену, истина живјети.

„Кад престанемо да посјећујемо оваква мјеста и кад престанемо да причамо о овоме, онда ће неко други моћи креирати причу онако како то њему одговара“, рекао је Јавор.

Данас је промовисана и књига која говори о страдању у Заједницама „Мртви живима отварају очи“ аутора Бориса Радаковића, који је кустос историчар у Меморијалном музеју на Мраковици.

„На Илиндан 1941. године, углавном муслиманске локалне усташе заједно са хрватским усташама из Ивањске код Бањалуке, довеле су на ово мјесто неколико стотина Срба са тадашње општине Козарац и околних села и побиле тупим, односно хладним оружјем. Људи су били ликвидирани на најгнуснији могући начин“, истакао је Радаковић.

 

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде