Срна, 26.3.2016, Сјековац: Нема будућности без сјећања на српска страдања

Годишњица страдања мештана Сијековца: Црква Огњене Марине; Саша Милошевић Фото Политика /С. Сабљић (2009)

БРОД, 26. МАРТА /СРНА/ – Министар рада и борачко–инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић изјавио је на обиљежавању страдања српских цивила у Сијековцу, код Брода, да прошлост треба поштовати, а да се будућност не може градити без сјећања на оно што се десило, како се не би поновило.

„Током распада бивше заједничке државе осјећало се да ће Срби опет бити жртве одређених фашистичких идеологија, а то се и назирало у јуну 1991. године, када је почело застрашивање, привођење, одвођење у логор и убијање српског становништва на подручју општине Брод“, рекао је Савановић.

Он је додао да су та дешавања била упозорење српском народу да се мора организовати, како му се не би поновило страдање из Доње Градине, Јасеновца, Јадовна и Пребиловаца у Другом свјетском рату.

„Нажалост, регуларне хрватске оружане снаге су 26. марта 1992. године ушле у Босански Брод и за један час у Сијековцу направиле геноцид над девет српских породица, док је у наредном периоду у овом мјесту страдало 46 српских цивила који нису имали никакве везе са оружаним дејствима“, рекао је Савановић.

Према његовим ријечима, када су се сви други народи одвојили од Југославије и када је то верификовала међународна заједница, Србима је било једино преостало да се организују и да створе Републику Српску.

„Срби су и у ратовима који су претходили стварању прве и друге Југославије били највеће жртве са намјером да се створи заједничка држава, али то заједништво, нажалост, није било препознато и искрено утемељено код других народа“, рекао је Савановић.

Он је навео да је Република Српска била неопходност да би се одбранио српски народ и да младе генерације не треба да забораве оно што је српски народ давао кроз историју како се не би десило да буде изненађен њеним понављањем.

„Пред нама је дуги низ тешких година напорног и стваралачког рада на подизању привреде да бисмо били самоодрживи и довољни сами себи, у смислу да нам се не понови прошлост“, рекао је Савановић.

Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да је ово прилика да се упути извињење породицама жртава зато што није ништа постигнуто да се овај злочин процесуира.

„Без обзира колико смо ми одговорни за то, молим опроштење зато што још чекају и многи неће дочекати сатисфакцију и признање оних који то треба да процесуирају да из политичких и других разлога то нису до сада урадили“, рекао је Митровић.

Начелник општине Брод Илија Јовичић навео је да грађани већ четврт вијека чекају да буду процесуирани сви који су починили злочине на територији ове локалне заједнице.

„Само један споредни починилац злочина је неправоснажно осуђен на 10 година затвора, што су грађани дочекали са великим незадовољством. Ми очекујемо и дочекаћемо да се суде и осуде сви злочинци, који су познати“, рекао је Јовичић.

Он је упозорио на чињеницу да вријеме пролази, али да, како је рекао, остаје горак осјећај почињених злочина, због чега се одржавањем оваквих скупова настоји поручити свијету да је правда незадовољена, да су изгинули људи, док се младим генерацијама преноси сјећање на прошлост.

Први предсједник Народне скупштине Републике Српске Момчило Крајишник рекао је да страдање Срба у Сијековцу симболизује почетак рата у БиХ и да оно треба да буде поука.

„Болно је сјећати се догађаја који је био окидач за почетак рата и прије тог догађаја смо размишљали како нико неће имати храбрости да почне такав крвав рат у БиХ“, нагласио је Крајишник.

Он је додао да је за овај злочин требало да буду процесуирани и одговорни из реда хрватског народа драстичном казном.

Мјештанин Сијековца Симеон Чикоје испричао је да су 26. марта 1992. године у послијеподневним часовима припадници оружаних снага из Хрватске са домаћим муслиманским и хрватским паравојним формацијама опколиле село и да није било могућности да се побјегне.

„Домаћи муслимани и Хрвати су знали гдје се налазимо и они су довели до нас оне који су нас опколили. Видјели смо да се нека војска стално убацује, али нисмо очекивали напад, јер смо више вјеровали својим комшијама“, рекао је Чикоје.

Он је додао да се спасио тако што је побјегао кроз цијев за довод воде до мјеста Збориште.

Регуларне снаге Хрватске, са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ, извршиле су стравичне злочине у неколико наврата 1992. године у селу Сијековац, општина Брод, звјерски усмртивши 46 цивила, углавном жена, дјеце и стараца.

У првом ратном злочину почињеном на територији БиХ за сат времена убијено је девет особа, међу којима највише чланова породица Милошевић и Зечевић, гдје су убијени очеви са два, односно три сина.

У Сијековцу је током 1992. године убијено 46 лица, углавном жене, дјеца и старци, од којих је најмлађа жртва био Драго Милошевић /17/, а најстарија Васо Зечевић /77/. Запаљено је 15 кућа, као и црква Свете великомученице Марине.

Ова убиства била су сигнал свим Србима у БиХ каква их судбина чека уколико не буду спремни да бране своја огњишта.

Доказни материјал о овим злочинима предат је 22. маја 2002. године хашким истражиоцима, док је Хашки трибунал овај предмет 2006. године уступио Тужилаштву БиХ.

У цркви у Сијековцу данас је Свету архијерејску литургију служио Његово преосвештенство епископ зворничко-тузлански Хризостом поводом 24 године од страдања српских цивила, првих жртава ратног злочина у БиХ, које су на данашњи дан 1992. године убили припадници регуларних хрватских снага, а након тога и парастос.