Српски меморијал, 12. 10. 2024, Крива Река (копаоничка): истребљење селâ у операцији ’Копаоник‘ СС дивизије Принц Еуген – На данашњи дан [Фото]

Црква Св. Илије (1615) Крива Река, спаљена и дигнута у ваздух у операцији Копаоник дивизије СС „Принц Еуген“, 12.10.1942. године Фото: Портал Аналитика

Крива Река, планинско село (1191m н.в) код Бруса на Копаонику, била је мета казнене операције Копаоник (9-20 октобра 1942. године) немачких окупационих трупа, 7. СС брдске дивизије Принц Еуген, делова бугарске 9. пешадијске дивизије и 2. СС брдско ловачке регименте првог и другог бугарског коњичког ескадрона под командом SS-Obergruppenführer и Waffen-SS генерала Артура Флепса ради спречавања саботажа и диверзија на рути немачког снабдевања Беч-Будимпешта-Београд-Ниш-Скопље-Солун-Северна Африка и разбијања слободне територије Копаоник-Гоч-Јастребац Расинског корпуса ЈкВ под командом пуковника (тада мајора) Драгутина Кесеровића, чије је командно место било у Кривој Реци.

Комунистичка историографија прећуткује ову немачку офанзиву, па тако и масакр цивила, жена, деце и стараца, док се из радова локалних историчара, као и сачуваних докумената, може сазнати о страдању Криве Реке, Мачковца, Мрамора, Бачевца и још неколико копаоничких и селâ на Гочу.

Из истих разлога, као слепа мрља српске историографије остао је и долазак Reichsführer-SS Хајнриха Хилмлера у Краљево (15-18. октобра 1942), у току прве ратне операције 7. СС брдске дивизије Принц Еуген. Осветљена је тек 2001. године, када су фотографије слетања на краљевачки аеродром и смотре 7. СС брдске дивизије Принц Еуген први пут објављене на изложби Краљево 1941-1945. краљевачког Народног музеја као и у монографији која прати изложбу.

Рајхсфирер Хајнрих Химлер и генерал Артур Флепс на аеродрому у Краљеву, обилазак јединице 7. СС дивизије Принц Еуген, средином октобра 1942, уочи Операције ’Копаоник‘ Фото: Погледи.рс, Народни музеј Краљево

У одмазди због неуспешног разбијања и хватања Расинског корпуса (који се са свега око 1.800 пушака није фронтално супротставио обручу 22.000 непријатељских војника, већ је извукао јединице пре него што се обруч затворио, да би се вратио на исте позиције када је операција завршена) немачке, бугарске и фолксдојчерске трупе у одмазди су починиле покољ у Кривој Реци, засеоку Мачковац и околним планинским селима и засеоцима 11-14. октобра.

Део окупационих јединица чистио је атар веома разуђене Криве Реке, са више заселака; док је други део хапсио и приводио преостале становнике у центар села. Део житеља (67) је затворен у цркву Св. Илије (1618), која је потом запаљена и дигнута у ваздух, док су преостали цивили на најбестијалније начине масакрирани у центру села и у црквеној порти. Мештатин Јанко Цветковић је жив спаљен на ражњу импровизованом у порти Цркве. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић) стара тек месец дана. Затворене су завуек породице Јанковић, Никитић, Лазаревић и Ђурић које су побијене. Села и засеоци су спаљени.

До сада је познато 311 имена страдалих, иако је у гробници сахрањено најмање 320 тела која нису могла бити идентификована, док каснија истраживања указују да са страдалима у оближњим планинским селима и засеоцима, као и на Гочу, број жртава, цивила, жена, деце и стараца може бити око 600. [Проф. др Смиља Аврамов у књизи Геноцид у Југославији (стр. 207), наводи број од 690 цивила убијених у овој операцији]

Злочин у Кривој Реци један је од ретких бар делимично документованих ратних злочина немачких трупа. Извештај судије Окружног суда у Крушевцу Радована Марковића, на основу увиђаја 14. октобра 1942. достављен је административним властима М. Недића. У протесту који је Милан Недић упутио окупационим властима (АВИИ, Мф. – В, Т-501, Р-256, С-999; Мф. – Б, 3/390-1) помиње се 300 сељана-жртава на Копаонику и 250 угљенисаних лешева на Гочу. У Извештају пуковника (тада мајора) Кесеровића вишој команди, жртве међу цивилима су процењене на око 700 (уз још 20 погинулих, као и 120 заробљених припадника Расинског корпуса и двојице британских официра за везу, од којих је један део одмах стрељан, а други одведен у логор Црвени крст у Нишу).

За постигнуће у операцији Копаоник Хајнрих Химлер унапредио је одговорног за покољ у Кривој Реци командујућег СС капетана Рихарда Казерера.

Капетан Рихард Казерер, командант Првог батаљона 2. пука СС дивизије Принц Еуген, командујући у масакру у Кривој Реци Фото: Bandenkampf, Ivan Ž, детаљи у напомени испод текста

Извештај судије Р. Марковића коришћен је као један од доказа у судском поступку против капетана Рихарда Казерера и његовог претпостављеног бригадефирера-СС Аугуста Шмитхубера после рата.

Главнокомандујући операције Копаоник и командант дивизије Принц Еуген SS-Obergruppenführer и Waffen-SS генерал Артур Флепс није одговарао за ове и друге злочине на територији окупиране Краљевине Југославије јер никада није ухваћен. Од 21. септембра 1944. године Флепс се води као нестао у Симанду крај Арада приликом совјетског хапшења и истовременог немачког бомбардовања.

Пуковник Драгутин Кесеровић војвода Копаонички осуђен је на монтираном комунистичком поступку августа 1945. године за издају „нациЈонал социјалистичке народноослободилачке борбе“ и сарадњу са немачким окупатором – на смрт стрељањем, губитак свих грађанских права и конфискацију целокупне имовине. Погубљен је на непознатом месту 17. августа 1945. године. Одлуком Вишег суда у Београду рехабилитован је, јула 2021. године.

Црква у Кривој Реци, обновљена 1975-1976. године, сада је посвећена Св. Петру и Павлу.

Споменик жртвама, са пописом до тада познатих имена, откривен је тек 2011. године.

 
[Допунска литература: Будимка Ковбаско, Крива Река копаоничка, Историјски архив, Брус, 1971; Крушевац, 2008; Горан Минић, Казивања о Кривој Реци копаоничкој, 2018; Милосав Самарџић, Дража и општа историја четничког покрета, 2. том, Београд, 2005]

 
Српски меморијал / а.м

Напомена:

Operacija „Kopaonik“. Susret pripadnika SS-divizije „Princ Ojgen“ (iz Borbene grupe Jug) i bugarske 9. pešadijske divizije (iz Blokirajuće grupe Istok) pred napad na Krivu Reku (u kojoj je bio smešten štab četničkog Rasinskog korpusa). Oficir koji se nalazi u prvom planu je komandant I bataljona 2. puka divizije „Princ Ojgen“, SS-hauptšturmfirer Rihard Kazerer (čije će trupe izvršiti pokolj stanovništva u Krivoj Reci, i spaliti selo).

Tekst: Ivan Ž.

Fotograf: Homan, Ratnodopisnički bataljon SS-a.
Datum: 12. oktobar 1942.
Mesto: nepoznato (srez Kopaonički), Jugoslavija.
Originalni natpis: nepoznat.
(Foto-restauracija: Ivan Ž.)