Српски меморијал, 30. 9. 2024, На данашњи дан – Шабачки Крвави марш 24-30. септембар 1941.

Крвави марш Шапчана, 24-30. септембар 1941. Фото: Данас, збирка РФ

На данашњи дан готово 5.000 Шапчана, који су у одмазди за неуспелу опсаду Шапца и Мачванске Митровице (Церског одреда четничких војних одреда) одведени на усиљени марш до села Јарак у тадашњој Независној Држави Хрватској у привремени логор на ледини, враћени су у новоосновани логор у касарни војске Краљевине Југославије, познат и као Шабачки лагер, Логор на Сењаку носио је званични назив Durchgangslager Schabac или Пролазни логор Шабац.

После слома опсаде Шапца под командом немачке 342. пешадијске дивизије (првог позива, за ову операцију доведену из Француске и помоћних хрватских јединица из Сремске, тада хрватске, Митровице и Зворника), око 5.000 Шапчана (Срба и Јевреја), узраста 14-70 година покупљених у рацији претходних дана и окупљених на позив немачке управе (за добијење дозвола за кретање) на две локације у граду, поведено је на усиљени марш ка селу Кленик (тада НДХ) преко моста на Сави на коме извршене прве егзекуције.

У Крвавом машу Шапчана, 24-30. септембра 1941. заточеници су провели два дана у Кленку, на празној ливади, без воде и хране, а до краја рата и ослобођење Шапца Кленак ће остати стратиште заточеника логорâ, становника Мачве, Подриња, Срема и Семберије.

У селу Јарак у Срему (тада Независна Држава Хрватска) по наређењу немачког генерала Франца Бемеа, 342. дивизија и један, 113. батаљон хрватске војске, из Сремске (тада НДХ, Хрватске) Митровице, устројен је привремени концентрациони логор (на голој земљи) 26. септембра 1941. године.

Преживелих не би било да није било становника Јарка који су се организовли и после преговора са Немцима доносили храну и воду у бурадима. Из захваланости Шапчани су после рата у Јарку подигли чесму захвалности.

Највећи број Шапчана страдао је у усиљеном маршу до логора, јер су немачки и хрватски војници убијали свакога ко би заостао. На Крвави марш, колико је познато, поведено је 4.459 Шапчана. По изјавама преживелих на путу од Михајловца до Јарка ликвидирано је око 120 људи а 75 стрељано у логору. Логор је трајао до 30. септембра, када су преостали логораши поново усиљеним маршем враћени у Шабац у логор који је организован у Логору на Сењаку, у Шапцу.

Рација у центру Шапца пред Крвави марш, септембра 1941. године Фото: Данас, збирка РФ

Иницијално, у логор Сењак у Шапцу је доведено око 8.400 Шапчана (из Извештаја генерал-поручника др Хингхофера 342. дивизије), Поцераца и Мачвана, највећи део из конвоја преживелих из Крвавог марша, који су као и сви потоњи логораши довођени као таоци за стрељање у одмазди; прво, током операције уклањања устаничке опсаде Шапца и Мачванске Митровице и гушења слободне територије Западна Србија, операције чишћења Лӯка Саве и Дрине (подоперација „Мачва“), Јадра и Рађевине, као и после битке за Цер и Иверак (подоперација „Цер“).

До 5. октобра 1941. у логору се нашло више од 22.000 заточеника, па су окупационе власти приступиле растерећењу логора. Тада је мањи број људи пуштен (до 1.000) по разним основама, а већи део осталих систематски стрељан у више масовних ликвидација на стратиштима у Шапцу и околини (Бенска бара, Кленак, Јарак, Засавица).

Према белешкама протојереја Григорија Глише Бабовића, у логору је почетком новембра остало око 12.000 заточеника. Због сталног прилива нових талаца пред крај 1941. и почетком 1942. део логораша је транспортован у логоре у Трећег Рајха, а део на рад у руднике под немачком командом по Србији. Логор је затворен половином 1942. године, а преостали логораши су пребачени у Логор у баракама на обали Саве.

 
Српски меморијал / а.м.