Вечерње новости, 14.8.2016, Српским хумкама у Македонији вечни починак

Остаци споменика Краљу Петру у Кучкову (данас БРЈМ), рад Момира Коруновића, минираног током бугарске окупације у Другом светском рату

Ускоро комплетирање регистрације војних меморијала, споменика, спомен-обележја у Македонији. У току обнова костурница на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима…

КОСТУРНИЦА у којој почивају земни остаци војника страдалих у борбама на Говедарнику, Осогову, Ретким Буковима и Пресецима током Другог балканског рата, узидана испод спомен-школе у селу Доња Цера, у општини Македонска Каменица, на истоку Македоније, ускоро би требало да буде санирана и обновљена, сазнају „Новости“.

На том војном мерморијалу, из још увек некомплетираног регистра спомен-обележја, гробаља погинулих српских војника у ослободилачким ратовима на подручју садашње Републике Македоније, извођени су одређени рестаураторски радови 1980. године.

Да је комплетирање регистрације бројних војних меморијала, споменика, спомен-обележја, војничких гробаља и хумки погинулих српских војника у минулим ратовима на подручју Македоније још увек незавршен посао, потврђују повремена иновирања постојећег стања радним сагледавањем стручњака „на терену“. И, најновији радни обилазак екипе стручњака из Београда дела обележја у Македонији потврђује да је регистар меморијала „од интереса за Србију“ – непотпун.

Значајан допринос неким открићима од користи стручњацима у Србији, пружају истраживања и записи објављени на сајту Српског културног центра „Спона“ из Скопља.

– Двојица стручњака Републичког завода за заштиту споменика културе из Београда, архитекта Алекса Цигановић и историчар Ненад Лајбеншпрегер, уз сагласност Министарства културе Македоније, званично су ангажовани на спровођењу пројекта под насловом „Наставак рекогносцирања српских војних меморијала у циљу пописивања, картирања, успостављања и вођења евиденције о погинулим лицима и стварање техничке документације за њихову санацију или ново означавање“ – кажу за наш лист у „Спони“.

Заједно са представницима Амбасаде Србије у Скопљу, Центра „Спона“, Удружења за заштиту српских споменика у Македонији, стручњаци су обишли спомен-цркву Св. архангела Михаила у насељу Аутокоманда у Скопљу, оближње село Кучково, где је сагледано стање остатака срушене спомен-капеле и споменика краљу Петру Карађорђевићу, обележја у Кривој Паланци, Штипу, Караслару код Велеса, затим спомен-капелу Манастирец, код Македонског Брода, капелу и костурницу на Кајмакчалану, меморијале у Прилепу, Охриду, Новацима код Битоља…

У скопском храму тек сада је нотификован до сада „загубљени“ иконостас са ретким бојеним платнима – дар генерала и пуковника Српске војске из 1933. године.

„Иконостас је импресиван. Првобитно се налазио у крипти ове цркве, а потом је, пре неколико година, премештен у крстионицу у конаку“, речено нам је у храму, задужбини краља Александра Карађорђевића, сада под „газдовањем“ неканонске Македонске православне цркве (тзв. МПЦ).

На врху брда Каленица код Штипа, на месту срушене Спомен-костурнице погинулих српских војника из Другог балканског рата, `60. година минулог века подигнута је Метеоролошка станица. Зоран Крстев, радник на обезбеђењу садашњег објекта, каже да „постоје претпоставке“ да испод станице, у зарушеном делу костурнице и сада има костију страдалих ратника.

– Друга, такође порушена спомен-костурница на том подручју била је у градском насељу Сењак у Штипу. Крстев каже да је као дете 1974. гледао да су „кости биле свуда около где су се играла деца“. Сведочи да су у рашчишћавању терена на Сењаку за изградњу тржног центра и вртића, „камиони одвозили кости“. Према неким претпоставкама, кости српских војника су пребачене у заједничку војну гробницу на градском гробљу – открива нам Крстев.

Но, званичних потврда и прецизне евиденције о томе – нема, чак ни у Музеју у Штипу.

Како каже директор овог музеја Зоран Читкушев, захваљујући додатним информацијама локалног становништва у околини Криве Паланке, стручњаци су пронашли и гробницу српских четника страдалих 1905. у селу Петралица, у атару садашње општине Ранковце.

– Веће спомен-обележје је подигнуто 1923. на месту њихове погибије и посвећено је свим погинулим у боју са Турцима 1905. Касније је пренето на гробље – испред цркве. Установљено је да постоје два споменика над гробницом погинулих четника. Коначно је идентификован сачувани гроб четника Богдана Југовића Хајнца из 1905. Његов споменик, „до сада вођен као уништен“, израђен је у радионици Лукача, са још једним обележјем рађеним у Великом Бечкереку 1923. са исписаним именима двадесетак српских добровољаца – каже Читкушев.

Споменик краљу Петру Карађорђевићу у форми капеле на врху Јазвиње, изнад села Кучкова, надомак Скопља, дело архитекте Момира Коруновића, подигнут је 1933. Попут спомен-костурнице на Зебрњаку код Куманова и овај споменик минирали су припадници бугарских окупационих снага током Другог светског рата. Од спомен-капеле у Кучкову остала је само купола са неколико експлозивом разорених квадри бетона.

У дуго заборављеној спомен-костурници у Челопеку, у општини Старо Нагоричане на северу Македоније, почивају кости 26 српских четника страдалих код овог места 1905. и 1906. године и шест војника, вероватно погинулих током Кумановске битке 1912. године. Сви су првобитно били сахрањени у рејону села, неки на оближњем сеоском горбљу, а касније пренети у костурницу. Стручњаци истичу и изузетну важност новооткривеног храма са остацима живописа у Челопеку. „Према опусу зидања“, како претпостављају, „грађевина вероватно потиче из 13. века“.

ЦРКВА КРАЉА АЛЕКСАНДРА

У обимном радном материјалу са теренског обиласка војних меморијала у Македонији налази се и део документованог прилога о Цркви Св. спаса у селу Романовце код Куманова. Храм је подигнут (или освећен) 1940, када је и постављена спомен-плоча у част краљу Александру Карађорђевићу и сељанима погинулим током Првог светског рата.

БЕЗИМЕНИ РАТНИЦИ

На српском војничком гробљу у Битољу, према званичном регистру, почивају земни остаци 1.321 ратника. Но, крајем `80. година прошлог века, списак са њиховим именима се „негде заметнуо“, наводно у Музеју у Битољу. Зато су у реконструкцији меморијала, на металним крстовима изнад хумки страдалих српских војника чије кости почивају на гробљу у Битољу – бројеви, уместо имена.