Вечерње новости, 18. 5. 2024, Обележен Дан сећања на жртве нацистичког прихватног логора Земун на Сајмишту

Гробница и споменик Србима умореним у логору Земун, Сајмиште, на Јеврејском гробљу на Гардошу Фото: Вечерње новости

Гробница и споменик Србима умореним у логору Земун, Сајмиште, на Јеврејском гробљу на Гардошу Фото: Вечерње новости

ПРОШЛО је пуних шест година откако су „Новости“ откриле масовну гробницу са посмртним остацима око 6.500 српских жртава страдалих у Прихватном логору Земун, на Сајмишту, и покренуле акцију да се ово место достојно обележи. Да ће жртве добити већи споменик за који ће се знати да је у питању једна од највећих масовних гробница у нашој земљи, најавио је председник Скупштине Градске општине Земун Мирослав Гајић, на обележавању Дана сећања на жртве Анхалтен Лагер Семлин.

Комеморацију је организовало Удружење грађана „Јадовно 1941″ и свештенство манастира Светог архангела Гаврила, уз подршку Општине, а заупокојену литургију и парастос служио је епископ топлички Петар (Богдановић). Парастосу на месту масовне гробнице претходила је литија грађана до Јеврејског гробља.

Ова гробница вечна је кућа само једном делу жртава са Сајмишта, које су сабране из 23 мање масовне гробнице на Земунском гробљу у ову велику. Други део сахрањен је у Белановића рупи, на Бежанијској коси, и још ко зна где. До данас се не зна укупан број српских жртава логора на Сајмишту, а бројке се крећу од око 11.000, до безмало 40.000.

– И данас постоји бележница са 6.200 имена, која је приликом хапшења одузета градском болничару Николи Пољанском, званом Гуша, у новембру 1944. – објашњава за „Новости“ публициста Никола Милованчев.

– Пољански је био надзорник приликом сахрањивања логораша. Та бележница никада није обелодањена, а верујемо да се налази у архивама једног државног органа.

Бележницу је, према речима Милованчева, у рукама имала земунска комисија за утврђивање злочина окупатора, коју је водио др Мирко Влајковић, предратни адвокат из Сомбора. Када је предавао грађу, задржао је примерак завршног извештаја и копију неколико фотографија. Отуда знамо за постојање бележнице.

Милованчев наводи да је историчар др Душан Самарџија из Дубице својевремено побројао именом и презименом 3.075 имена само из те општине, који су страдали у земунском логору. Најмлађе жртве имале су годину дана, најстарије стотинак. Према сведочењу немачког дипломате Бенцлера Берлину, у августу 1942. године, у логору је тог лета било више од 9.000 ухапшених, од чега најмање половина деца и старци. Најстарији је имао 104 године, а дневно је умирало 100 – 200 људи!

Група заточеника у логору Сајмиште Фото: Народни музеј Ваљево, рег. 8-76-3672

Група заточеника у логору Сајмиште Фото: Народни музеј Ваљево, рег. 8-76-3672

– Тачан број жртава Прихватног логора не знамо. Комисија за утврђивање злочина окупатора казала је око 40.000, без јеврејских жртава. Када је 7. јула 1951. постављено мало спомен-обележје на Бежанијској коси, на њему је писало да тамо почива око 8.000 жртава. Пре тога се тврдило да их има 3.500, а 7. јула 1978. у „Борби“ је објављен чланак у ком пише да су у међувремену историчари дошли до 12.000 – каже Милованчев.

Српски логораши довожени су од 1942. године у земунски логор на основу споразума немачке полиције у окупираној Србији и хрватских усташа, о преузимању „политички непожељних елемената“ из Јасеновца и Старе Градишке, ради упућивања на рад у Западну Европу.

Милованчев је после парастоса одржао краћи историјски час, током ког је причао о животу у логору. Позвао се и на дело Владимира ЖерјавићаГубици становништва Југославије у Другом светском рату“, у ком је, како каже, аутор драстично смањио број српских жртава у НДХ, али је за логор Земун навео да је од јесени 1943. па до пролећа 1944. стрељано 10.000 људи. Као укупан број он наводи: 10.000 из Срема, 10.000 са Козаре, Баније, Кордуна и Лике и 3.000-7.000 Јевреја. Секретар Загребачке јеврејске општине Александар Арном, изјавио је на суђењу Ајхману у Јерусалиму, 19. маја 1961, да је кроз логор на Сајмишту прошло око 90.000 људи.

– Храна у логору је била очајна, велики број затвореника умро је од глади и изнурености, као и од пегавца, трбушног тифуса, дизентерије, туберкулозе, промрзлина. Многи су полудели због глади и злостављања, а неки су покушавали да беже. Наилазили су на логорску жицу, где су их убијале усташе, које су чувале спољну стражу, док су унутрашњу чували есесовци. Др Анђелко Анђелковић потврдио је Комисији да су људи јели све на шта наиђу, па и траву и жабе. У време кад је он био у логору, дизентерији је подлегло око 11.000 заточених – каже Милованчев.

 

Фогел: Коначно комеморација

ДАНУ сећања присуствовао је на Јеврејском гробљу и председник Јеврејске општине Земун Ненад Фогел:

– Драго ми је да је „Јадовно“ организовало комеморацију, јер већ годинама нема сећања на жртве немачког терора. Из НДХ су овде довожени и ухапшени партизани, што пише на постојећем споменику, који ће се сада реновирати. Он је интересантан јер у време када је откривен, 4. јула 1957, на њему није било петокраке и нема је ни данас.

 

Убијени у возу за Јасеновац

У СЕПТЕМБРУ 1943. у логору је издвојено око 800 људи, махом старијих од 70 и деца до 12. На захтев усташа, отпремљени су возом у правцу Јасеновца. Један логорски функционер, фолксдојчер, причао је др Миодрагу Милошевићу, лекару из Београда, да је, успут, до Јасеновца побијено њих око 780!

 
Војислава Црњански Спасојевић

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed