Вечерње новости, 29. 7. 2024, Српска историја се не проучава, већ се живи: Млади амерички истраживач Крис Бојингтон о утисцима са путовања од Винче до Прањана

Крис Бојингтон Фото: Вечерње новости

МЛАДИ Американац Крис Бојингтон недавно је дипломирао на Оклахома стејт универзитету а део његовог дипломског рада била је Србија.

Овај младић је у друштву будућих историчара и официра америчке војске у септембру 2023. боравио у редакцији „Новости“ пре одласка у Прањане на обележавање годишњице операције Халијард из Другог светског рата, када су српски равногорци спасили преко 500 оборених савезничких авијатичара.

Бојингтон се „Новостима“ јавио пошто је примио диплому историчара и поделио своје утиске из наше земље:

– Као дипломирани студент из Сједињених Држава, недавно сам провео месец дана истражујући богату историјску таписерију Србије. Оно што сам открио је земља у којој се историја не чува само у музејима, већ живи у самом ткиву њених градова и причама њених људи – објашњава Крис.

– Од древних праисторијских насеља до кључних тренутака у историји 20. века, Србија нуди јединствени прозор у развој европске цивилизације и сложену међусобну интеракцију култура које су обликовале Балкан.

Крисово путовање је почело на Лепенском виру, археолошком налазишту које датира из 6500. године пре нове ере. Стојећи на обали Дунава, био је запањен софистицираношћу овог древног насеља. Замршене камене скулптуре и докази урбаног планирања довољно су говорили о генијалности ових раних досељеника. Бојингтон констатује да је то био подсетник на улогу Србије као колевке европске цивилизације, који руши предрасуде о раним друштвима. Његов значај сеже и ван граница Србије. Представља кључно поглавље у причи о људској цивилизацији, бацајући светло на корене и могућности наших праисторијских предака.

– Новија историја Србије показала се подједнако убедљивом. Прича о мисији Халијард, операцији спасавања из Другог светског рата, оставила је неизбрисив траг на мене – потврђује наш саговорник.

– У селу Прањани имао сам привилегију да сретнем потомке српских сељана који су ризиковали своје животе да спасу стотине савезничких авијатичара оборених изнад Југославије коју су окупирали нацисти.

Прањани, Галовића поље, простор импровизованог аеродрома из 1944/45. Фото: Daniel Sunter, Panoramino

Повезани заједничким искуствима

КРИС примећује да богата историја Србије истовремено служи и као извор националног поноса, али и као мост ка међународном разумевању. Приче сачуване у њеним пејзажима, зградама и људима, нуде вредне лекције о отпорности, културној размени и заједничким искуствима која нас све повезују.

Према његовим речима, како се Србија припрема да обележи 80. годишњицу овог значајног догађаја, важност очувања и дељења ове историје постаје све очигледнија.

– Једна породица, чији су преци склонили авијатичаре у свом дому, поделила је приче које су се преносиле генерацијама. Стојећи у тој истој кући, осетио сам дубоку везу са овом заједничком историјом наших народа – сведочи Крис.

Пејзаж, са својим валовитим брдима и густим шумама, натерао га је да цени огромне изазове са којима су се суочавали и спасиоци и спасени. Изванредно је помислити да се у овом мирном окружењу одвијала једна од најхрабријих спасилачких операција Другог светског рата.

– То је прича која заслужује да буде испричана и препричана, не само у Србији и Сједињеним Државама, већ и широм света, као сведочанство о снази међународне сарадње и људског саосећања – категоричан је Бојингтон.

– Ова мисија је више од обичне историјске фусноте; то је снажан симбол дубоке везе између Срба и Американаца. Како тензије расту у разним деловима света данас, „Халијардова“ лекција – да обични људи могу да изводе изузетна дела – постаје важнија него икад.

Млади историчар осврнуо се на још један детаљ: Универзитетска библиотека у Београду, обновљена уз помоћ Ендруа Карнегија после Првог светског рата, представља још један доказ отпорности и посвећености Србије образовању…

– Спој историјске величине и модерне академске тежње, прикладна метафора за саму Србију. Током свог боравка, непрестано сам био задивљен дубином и ширином српске историје. Од средњовековне Калемегданске тврђаве са погледом на ушће Саве у Дунав, до обимних збирки Народног музеја Србије, сваки локалитет је понудио нове увиде у сложену прошлост земље – импресиониран је Американац.

– Највише ме је дотакло то што ова историја није ограничена само на музеје и споменике, већ је живи део савременог српског живота који дише. Открио сам да се историја овде не само проучава – већ се живи. Ова интимна веза са прошлошћу пружа јединствен поглед на садашњост и будућност.

Наш саговорник потврђује колико је његово путовање кроз српску историју имало дубок утицај на њега. Довело је у питање његове предрасуде и проширило разумевање европске историје. Иностраним посетиоцима Србија нуди јединствену прилику да истраже земљу у којој су древне културе поставиле темеље модерне Европе и чији су грађани утицали на човечанство на начине који настављају да обликују наш свет данас.

– Својим српским читаоцима желим да изразим најдубљу захвалност што сте тако отворено и страствено поделили своју историју – искрен је Бојингтон.

– Ваше приче, ваше наслеђе и ваш трајни дух оставили су неизбрисив траг на мене. Док гледамо у будућност, верујем да је разумевање историје кључно за подстицање међусобног уважавања.

 
Драган Вујичић