Вечерње новости, 4. 12. 2017, Уклањају трагове бугарског покоља: Вандализована Спомен костурница

Порече, Манастирец: Оскрнављена спомен-табла на спомен-костурници Поречана које су Бугари ликвидирали на Бадњи дан 1916. године Фото: Милутин Станчић, Вечерње новости

Поново оштећена Спомен костурница жртава бугарског покоља у Манастирецу код Македонског брода у Порече

Непознати вандали оштетили су мермерну таблу на Спомен капели са костурницом жртава стравичног покоља казнених експедиција бугарске окупаторске војске, извршеног на Бадњи дан 1916. у селу Манастирец код Македонског брода, у региону Пореча, на западу Македоније.

Одавно запуштена, зарасла у коров и шибље, капела као неми сведок стравичног злочина бугарских окупатора у том делу Македоније, о коме су Новости писале уочи стогодишњице покоља, поново је оскрнављена. Непознати „извођачи радова“ недавно су, очито наменски, оштетили део мермерне плоче на меморијалу на којој је писало да су 103 житеља Пореча убијени од „бугарске гнусне руке“.

У костурници испод капеле у Манастирецу су земни остаци масакрираних најугледнијих мештана Пореча, у стравичном покољу извршеном дан уочи православног Божића 1916. као најгрозоморнији „чин одмазде“ бугарских окупатора.

Покољ у историјским записима регистрован као масакр код Дервишке њиве, био је у директној служби истискивања српске свести код становништва Пореча.

Зашто је капела поново на мети вандала није познато. На први поглед одавно заборављена и незаштићена капела делује очувано. Но, у унутрашњости објекта су ужасни трагови нељуди и нехаја потомака жртава. Део оскранављене костурнице скрива остаке ко зна колико пута разбациваних лобања и костију убијених житеља Пореча.

Запуштену спомен капелу, тик уз Поречки манастир и храм посвећен Пресветој Богородици (у владивини неканонске МПЦ), на жалост, уместо свештеника често походе вандали. Сада очито у настојању да униште обележје о трагу бугарског злочина.

Све жртве бугарског масакра код Дервишке њиве су из Пореча. Највише их је – 22 из села Здуње, 11 из Лупште, девет из Томиног Села, по осам из Доњег Манастиреца и Зркле.

За време Првог светског рата, по повлачењу Срба, како је записао Милан Ристески у раду „Пореч кроз историју“, Бугарска је окупирала Вардарску Македонију у којој је спроводила најсуровије мере казнених експедиција под вођством потпуковника Константина Панова.

Вођени су такозвани „црни спискови“ за ликвидацију виђених људи – свештеника, учитеља, председника општина, начелника комитета, војвода и четника“. У Поречу је по тим списковима тада ухапшено 205 лица. Једни су били одведени у Окружно начелство, други у Прилеп, а половина је зверски ликвидирана на Дервишкој њиви код Манастиреца.

У РЕГИСТРУ БЕЗ ЗАШТИТЕ

Спомен капела са костурницом у селу Манастирец у Поречу, уписана је у регистар споменика, спомен-обележја и војничких меморијала и гробаља из балканских и Првог светског рата на подручју данашње Македоније.

У радним евиденцијама стручњака ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Владе Србије, односно републичких завода за заштиту споменика културе Србије и Македоније меморијал је уредно нотиран, али без икакве заштите деценијама потпуно запуштен, препуштен зубу времена и вандалима.

 
Милутин Станчић