Вечерње новости, 9. 10. 2024, Не поштује се одлука Уставног суда о стављању ван снаге Закона о родној равноправности

Речник српскога језика, Матица српска, илустрација Фото: Вечерње новости

Нашу културу не обавезује, нити сме да је обавезује, оно што су појединци усвојили из приручника и на семинарима за уродњавање језика и то сада примењују у неким медијима и државним актима, каже Срето Танасић

Иако је Уставни суд Србије још 28. јуна ставио ван снаге Закон о родној равноправности, којим је прописана употреба родно осетљивог језика, многе институције међу којима су и поједина министарства у Влади Србије и даље користе изразе који су „производ“ језичког инжењеринга и нису део српског стандардног језика, пишу „Вечерње новости“.

То значи, кажу лингвисти, да они не поштују одлуку највише судске инстанце у земљи и став своје владе која је потврдила да до доношења коначне одлуке Уставног суда обуставља извршење појединачних аката и радњи предузетих на основу одредаба поменутог закона.

Кршењем одредбе Уставног суда бавио се и Одбор за стандардизацију српског језика који је анализирао доступне материјале и закључио да се, упркос одлуци суда, родно осетљиви језик и даље употребљава.

Као пример навео је акта појединих министарстава, међу којима је ресор за људска и мањинска права који у својим дописима употребљава именице женског рода које нису у складу са стандардним српским језиком: начелница, извршна директорка, координаторка, професорка, чланица… Такође, чланови одбора указују да сличних примера има и у документима Министарства науке, технолошког развоја и иновација, где је једна комисија у дописима користила родно осетљиви језик, што није српски стандардни језик, већ идеолошко насиље над њим.

„Поставља се питање чије то законе они спроводе ако не спроводе одлуке највише судске инстанце у земљи и став своје владе? Проводе ли налоге идеолошких организација“, пита се председник овог одбора Срето Танасић.

Он истиче да то да ли ће нешто из језичке употребе ући у стандардни језик не зависи од тога колико се често чује, већ од тога да ли је у складу са унутрашњом структуром српског језика.

„Нашу културу не обавезује, нити сме да је обавезује, оно што су појединци усвојили из приручника и на семинарима за уродњавање језика и то сада примењују у неким медијима и државним актима“, каже Танасић.

Уставни суд је одлуку о стављању ван снаге чланова овог закона до коначног решења донео уз образложење да је суду поднесено осам иницијатива за оцену уставности овог закона, а да је у априлу иницијативу поднео и заштитник грађана.

Адвокатска канцеларија Радић, која је прва затражила од суда да оцени уставност овог прописа, сада поставља питање и докле ће на сајту Владе бити приручник за употребу родно осетљивог језика који је постављен након доношења овог закона.

Речник и енциклопедија још на чекању

 

У адвокатској канцеларији Радић питају и да ли Влада има намеру да крене у израду Речника српског језика, Српске енциклопедије и електонске верзије Речника српског језика.

 

– Ми смо једина земља у Европи која нема ова капитална дела, а закон којим је предвиђена израда ових дела усвојен је још 2005 – каже Миленко Радић. – Он је одмах ступио на снагу, обезбеђена су буџетска средства која су ко зна где потрошена, а да ниједна реч у том речнику није написана.

Тражили смо у два наврата да га скину са сајта, каже адвокат Миленко Радић.

„Никада па ни 2019. није постојао правни основ да се на сајту Владе у циљу препоруке физичким и правним лицима поставља приватна публикација са речима и изразима непостојећег језика који оспорава стручна јавност. Ту ситуацију је посебно тешко разумети после одлуке Уставног суда од 28. јуна када је суд оспорио уставност закона“, истиче Радић.